Википедија

Бисер — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 178.222.20.164 (разговор) на последњу измену корисника BokicaK
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Black pearl and his shell.jpg|мини|црни бисер и љуштура]]
'''Бисер''' је сјајна, седефаста материја коју ствара бисерна [[шкољка]].
'''Бисер''' је творевина неких [[шкољке|шкољки]] које се називају ''бисерним''.
 
== Настајање бисера ==
Све шкољке се хране пасивно, што значи да „чекају“ да им ситан плен дође до [[уста]] захваљујући струјању воде. У филтрирању хране, значајну улогу имају и [[шкрге]]. Тада оне отварају [[капак|капке]] своје [[љуштура|љуштуре]] која их иначе штити. Међутим, дешава се да том приликом зрно [[песак|песка]] или какво друго непожељно тело или биће упадне унутар шкољке. Неке шкољке, као што је [[острига]], тада облажу то тело слојем [[седеф]]а, којим су иначе обложене и унутрашње стране њихових капака. Седеф се лучи из [[плашт]]а. На тај начин оне спречавају да [[зрно]] песка изгребе њихово мекано тело. Тако настаје бисер, који у свом средишту садржи зрно песка или већ неки други предмет или биће.<ref>Група аутора. 1982. Илустрована енциклопедија „Природа“. Вук Караџић. Београд.</ref> Најквалитетнији седеф лучи шкољка топлих мора ''Meleagrina margarifera'', а производе га и неке слатководне шкољке (''Margaritana margaritifera''), али су њихови бисери ситнији и мање квалитетни.
 
== Састав ==
Ред 9:
 
== Облици и боје ==
Облик не мора да им буде потпуно правилан, али су најцењенији они који су [[лопта]]сти или у облику [[Suze|сузе]], који су доста ретки. МогуВеличина бисера може бити белиразличита: најмањи су тешки тек нешто више од 10 мг, алидок инајвећи, црнитзв. барокни бисери, каодосижу итежину уод прелазнимоко нијансама90 грама. ПознатиБоја субисера, која зависи од врсте шкољке и розењеног непосредног окружења, плавиварира од црне, жутипреко различитих нијанси сиве, зелениплаве, зелене, љубичасте и љубичастижућкасте, до беле.<ref name="оксфорд">Дипре, Б. & Ворал, М. 2007. Оксфорд школска енциклопедија. Књига-комерц: Београд.</ref> Најквалитетнији морски (тзв. оријентални) бисери ваде се из [[Персијски залив|Персијског залива]], а могу се наћи и у водама дуж обала [[Шри Ланка|Шри Ланке]], [[Целебес|Целебеса]] ([[Индонезија]]) и острва у Јужном [[Пацифик|Пацифику]], као и у [[Калифорнијски залив|Калифорнијском]] и [[Мексички залив|Мексичком заливу]]. Најбољи слатководни бисери долазе из [[Баварска|Баварске]] (Немачка) и [[Кина|Кине]].
 
== Значај ==
Бисере често сврставају у [[драго камење]] и од њих се прави веома скупоцен [[накит]].Бисер се од давнина користио у [[Примењена уметност|примењеним уметностима]], а нарочито у изради [[Накит|накита]]. У комбинацији с другим драгим камењем, на подлози од племенитих метала, појављује се на корицама књига, репрезентативним посудама и култним предметима. Њиме су се украшавале и тканине – бисери су обично пришивани дуж ивица тканине у виду перваза (на одеждама византијских и српских средњовековних владара).<ref name="оксфорд"/>
Бисере често сврставају у [[драго камење]] и од њих се прави веома скупоцен [[накит]].
Од бисера се најчешће праве [[огрлица|огрлице]], [[наруквица|наруквице]] и [[наушнице|минђуше]].<ref name="оксфорд"/>
 
У [[Аустралија|Аустралији]] постоје ловци на бисере који роне на дах. Њихово [[занимање]] није лако, не само због тога што роне без [[опрема|опреме]], већ и због разних опасних животиња, као што су [[ајкула|ајкуле]].<ref>Петров, Б. 2002. Биологија за 6. разред ОШ. Завод за уџбенике и наставна средства. Београд.</ref>
 
== Вештачки бисери ==
ДанасУ Кини је још у XIII веку откривен поступак контролисане производње бисера, па данас постоје подморске [[фарма|фарме]] у којима се узгајају бисерне шкољке. Најпознатије су оне у [[Јапан]]у и Аустралији. У овим фармама се праве вештачки бисери тако што се намерно у шкољке убацују зрнца песка или било какве куглице како би се подстакао процес стварања бисера. Ово мора да се ради веома пажљиво, како се осетљива шкољка не би повредила. Власници фарми морају да воде рачуна и да у тај ограђени део не залута нека [[морске звезде|морска звезда]] за коју су шкољке права посластица.<ref name="оксфорд"/>
 
У свету су познати и ''охридски бисери'' које прави неколико [[породица]] из [[Република Македонија|Македоније]]. Охридски бисер се добија од седефа са љуштура шкољки који се бруси тако да се добије куглица. Она се премазује посебном [[емулзија|емулзијом]] добијеном од [[крљушт]]и [[рибе]] [[плаштина|плаштине]] која је [[ендемизам|ендемит]] [[Охридско језеро|охридског језера]]. [[Састав]] емулзије је [[тајна]] и преноси се са [[отац|оца]] на [[син]]а.<ref name="оксфорд"/>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бисер”