Википедија

Брвнара — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљена преусмерења
Нема описа измене
Ред 1:
[[Слика:Izba.jpg|десно|мини|250п|Руска брвнара „изба“ у селу Кушалино]]
{{Зграда
[[Датотека:Сеча Река црква брвнара - Seča Reka - wooden church.jpg|мини|250п|[[Црква (грађевина)|Црква]]-брвнара у [[Сеча Река|Сечој Реци]] код [[Косјерић]]а]]
|име_зграде = Брвнара - планина Клековача Република Српска
'''Брвнара''' је објекат направљен искључиво од стабала дрвета - ([[брвно|брвана]]) или тесаних [[талпа (грађевинарство)|талпи]]. Намена јој је била, нарочито у прошлости, због количине и цене овог грађевинског материјала, широка. Брвнаре су куће и стаје, склоништа и заштита човеку, стоци и пољопривредним производима. У њима су смештени млинови за жито, ветрењаче и разни други неопходне алати и машине. Брвнаре су и цркве. Раније је то била кућа за становање или преноћиште у шуми. Многе су и сачуване до данашњих дана.
|слика = Brvnara_23.jpg
 
|наслов = Брвнара - катун ▼
Данас се овакве зграде граде као [[викендица|викендице]] или куће за одмор, коришћењем савремених машина и алата.
|локација = Аташевац, колибе Матерића, брвнара Јове Миљевића ,1979.
 
|саграђена = у другој половина 19. вијека
У прошлости су од стабала (као брвнаре) прављене и тврђаве, односно разна утврђења као [[тврђава|фортификацијски]] објекти. Прављени су читави градови како код нас, тако и у свету. Истина, због вечитих ратних турбуленција, код нас су углавном нестали. Правили су их и енглески колонизатори и досељеници у борбама против [[Домицил|домицилних]] урођеничких [[Индијанци|индијанских]] племена.
}}
 
'''Брвнара - кућа - катун''' - бачија ({{јез-рум|catun}}), сточарскa љетњa кућа од дрвета у планини с колибама и торовима за стоку.<ref name="Бук">Клајн И. и Шипка М , Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008.г.</ref> Брвнара је грађена од стабала дрвета - [[брвно|брвана]] или тесаних [[талпа (грађевинарство)|талпи]]. Јефтин и приступачан грађевински материјал у предјелима богатим шумом, омогућио је њихову масовну изградњу. Има их по предјелима комплетног динарског простора. У [[Лика|Лици]], [[Кордун|Кордуну]], [[Банија|Банији]], [[Република Српска|Републци Српској]], [[Црна Гора|Црној Гори]], [[Шумадија|Шумадији]], [[Драгачево|Драгачеву]], [[Стари Влах|Старом Влаху]]... Намена брвнаре куће била је превасходно за смештање и збрињавање човјека и вриједности које му припадају.<ref name="Бук" /> <ref name="Балкан">Цвијић Ј, Балканско полуострво, Хрватски Штампарски Завод, Загреб[[1922]]</ref>
Сасвим извесно, у питању је један од најстаријих типова грађевине, који у функцији стамбених и економских зграда које задовољавају свакодневне људске потребе у различитим културама и епохама постоји паралелно са званичним архитектонским стиловима намењеним монументалним и репрезентативним грађевинама. Због лако доступне грађе, брвнаре су нарочито распрострањене у шумовитим крајевима (Северна Америка, Русија, Скандинавија). Најчешће су релативно малих димензија и једноставне конструкције; покривају се сламом, даскама, [[Шиндра|шиндром]] или плочама од [[Аргилошист|шкриљца]]. Унутрашњи простор, врло често без [[Плафон|таванице]], може бити подељен лаганим преградним зидовима (од дасака или плетера). Брвнара лежи директно на тлу, на постољу од дрвених греда (атула) или на подзиђу од камена.
==Кратка историја==
 
Прва човјекова станиша биле су пећине, па земунице. Номадском човјеку су, географија и тренутна конфигурација терена, уз мало импровизације, рјешавали елементарне проблеме становања. Свака згодна рупа на терену, настрешена лишћем, могла је привремено да сачува човјека од временских неприлика. Када се извјештио, усавршавао је алате и постајао све комфорнији. Брвнаре су виши степен човјечијег стандарда. И њих је, наравно, временом усавршавао.<ref name="Ивер">Група аутора , Сеоска и стара градска насеља у делу Зорана Петровића, Етнографски музеј, Београд[[1997]]</ref>
У планинским пределима Балканског полуострва брвнаре се јављају у различитим варијантама и под различитим локалним називима (брвњача, осаћанка, талпара, талпињача) као најчешћи тип куће и економских објеката унутар окућнице. Поред тога, у овим крајевима (Србија, Босна, Банија, Славонија, Румунија, Бугарска) из времена турске владавине (а нарочито у периоду од XVI до XIX века), када није било могуће обезбедити скупљи грађевински материјал нити покренути већи градитељски подухват, сачуван је значајан корпус цркава-брвнара (црква св. пророка Јеремије у [[Гораждевац|Гораждевцу]], крај XVI или почетак XVII века; црква манастира Покајнице, 1818).
==Грађа и изглед==
 
Лоцирање брвнаре је такође одређено конфигурацијом терена. Она је постављана „на ћелицу“ нагиба терена. Тако је добијан подрум. Изнад се градила брвнара. Била је једнодјелна, па дводјелна, па вишедјелна. У брвнари је постојала кућа, то је просторија која није имала плафон већ је била смјештена директно под кровом, и соба, просторија која је имала плафон и била под заједничким кровом са кућом. Оваква брвнара је имала двоје врата. Једна су била улазна на самој брвнари, а другим се улазило из куће, у други дио брвнаре, у собу. Мердевинама - степеницама, се унутар брвнаре могло попети на плафон собе. Тако да се на тој плафонској платформи сушило месо димом са огњишта, који је струјао ка отвору у највишој тачки крова на четири воде - [[Баџа|баџи]]. Изнад огњишта висиле су [[вериге]]. У соби је била пећ и лежаји, односно слама за спавање. Сећија је постављена уз вертикални дрвени стуб који се зове [[Пардо|пардо]]. Уз парду је сједио домаћин куће, или кум када дође.<ref name="Бук" />
== Врсте брвнара ==
 
Рађене су и састављена разним техникама. Технологија алата, и домишљатост аутора су је и правили и усавршавали.
Брвнара може бити:
Оне су дуговјеке. И данас постоје читава насеља старих брвнара као што су она на планини Клековачи, на мјесту званом Аташевац. Ту постоје читава села брвнара. (Матерића, Трикића...) које се налазе убележена на мапама и секцијама педантних Аустроугара са краја 19. вијека.<ref name="Ивер"/>
 
== Литература ==▼
*Стамбена зграда
*Група аутора, [[Мала енциклопедија Просвета]], Просвета, треће издање, Београд, [[1978]].
▲|наслов = **[[Брвнара - катун ]]
*Група аутора , Социолошки лексикон, Савремена администрација, Београд [[1982]].
**[[Вајат]]
== Види још ==
**[[Викендица]] - кућа за одмор
* [[Брвнара]]
**[[Кућа]] у којој се стално борави
== Референце ==
**[[Планинарски дом]]
{{reflist}}
*Сеоска помоћна зграда
**[[Качара]]
**[[Дашчара]]
**[[Магаза (народно неимарство)|Магаза]]
**[[Млекар]]
**[[Мишана]]
**[[Стаја]]
**[[Штала]]
*Остало
**[[Воденица]]
**[[Звоник]] - поред цркве
**[[Осматрачница]]
**[[Црква брвнара]]
**[[Чардак]]
**[[Чека]] ловачка
**[[Zlatiborska brvnara]] http://www.volimzlatibor.com/brvnare.html
 
== Савремене брвнаре ==
[[Слика:Log_home.JPG|мини|десно|250п|Савремена брвнара]]
У наше време се (посебно у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Канада|Канади]], мада их има и у [[Европа|Европи]]) граде савремене куће од брвана (енглески језик разликује изразе -{loghouse}- или -{log cabin}- од -{log home}-, где се прва два односе на старинске брвнаре и мање куће, а потоњи на савремене куће-брвнаре), често и са [[спрат]]ом и [[поткровље]]м. Као материјал се чешће користе фабрички добијене облице (тзв. калибрисане) или полуоблице, као и [[талпа (грађевинарство)|талпе]], док се природне [[облица|облице]] користе све ређе (због спорог рада).
 
▲== Литература ==
* А. Дероко, Наша фолклорна архитектура: брвнара у рашкоме крају, Годишњак Техничког факултета Универзитета у Београду (1935)
* D. St. Pavlović, Crkve brvnare u Srbiji [doktorska disertacija], Beograd 1960
* Љ. Шево, Манастири и цркве брвнаре Бањолучке епархије, Бања Лука 1996
* Р. Финдрик, Динарска брвнара, Сирогојно 1999
 
 
== Спољашње везе ==
Линија 26 ⟶ 53:
 
[[Категорија:Архитектура]]
[[Категорија:Архитектонски речник]]
[[Категорија:Грађевине]]
[[Категорија:Народно неимарство]]
[[Категорија:Цркве брвнаре]]
[[Категорија:Обрада дрвета]]
 
[[cs:Roubená stavba]]
[[eo:Kabano]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Брвнара”