Срби у Скандинавији — разлика између измена

Највећи број Срба интерниран је у [[Норвешка|Норвешку]] у току [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Међу логорашима било је и заробљених [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]], илегалаца али и Срба из ондашње [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], који су преживели [[Логор Јасеновац|Јасеновац]]. Од укупно 4.268 интернираца, 3.841 били су Срби. Размештени у тридесетак норвешких логора, који су се већином налазили на северу Норвешке, али су приликом ослобађања и расељавања сви преквалификовани у [[Југословени|Југословене]]. Тридесет одсто њих се више није вратило у домовину. На норвешком гробљу Sur је покопано 27 Срба стрељаних [[1942]]. године.

Прилив свеже радне снаге, рачунајући и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославију]], у Норвешкој је заустављен [[1972]]. године, када су се појавили први озбиљнији симптоми незапослености. Од тада је дозвола за рад и дозвола боравка странцима издавана ређе, највише када је у питању политички [[азил]]. Према статистици, почетком [[1991]]. године, у Норвешкој је живело 4.243 грађана СФРЈ а од тада је дошао известан број избеглица, тако да је почетком [[1992]]. године регистровано и 3.674 избеглица из Југославије. У Норвешкој живи око 10.000 Срба, већином у [[Осло|Ослу]], [[Берген]]у, где их има око 400<ref>[http://www.dijaspora.gov.rs/srbi-u-bergenu/ Срби у Бергену]</ref>, и у другим деловима земље.