|
[[Нумизматика]] је помоћна историјска дисциплина која се бави проучавањем настанка, развоја и употребе кованог новца кроз историју. Научно занимање за средњовјековни босански новац јавило се доста касно, тек средином 19. вијека, када их је по први пут систематичније објавио и описао новосадски професор [[Јанко Шафарик]]. Послије њега одређеним питањима босанске средњовјековне нумизматике успјешно су се бавили [[Шиме Љубић]], [[Ћиро Трухелка]], [[Милан Решетар]], [[Иван Ренгјео]] и [[Михаило Динић]].
== Почеци ковања новца ==
=== Новац бана [[Стефан II Котроманић|Стефана II Котроманића]] ===
[[Датотека:NovacbanaStefana.JPG|мини|десно|180п|Новац бана Стефана II]]
Најчешћи мотив заступљен на првим кованицама, је приказ [[Бан|бана]] на пријестољу са [[Мач|мачем]], с једне стране и сликом [[Исус|Исуса]]а на пријестољу са друге. Поред ковања новца са искључиво предзнаком [[Бановина Босна|Босне]], бан Стефан је ковао и новац који је са једне стране имао предзнак једне, са друге стране предзнак друге државе, међу којима су били: босанско-дубровачке кованице, босанско-србијанске кованице, фалсификати дубровачког новца, дубровачко-србијанске кованице.
== Новац за вријеме [[Краљевина Босна|Краљевине Босне]] ==
[[Датотека:Bosnia coin.png|мини|десно|180п|Златник српског краља Стефана Твртка I (реверс)]]
Као први босански краљ [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртко I Котроманић]] ковао је свој [[Новац|новац]], који је био у употреби и у [[Војводство Светог Саве|Војводству Светог Саве]]. [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртко]] је ковао новац још и за вријеме [[Бановина Босна|Бановине Босне]]. Позната су само два типа његовог банског новца, чије су калупе квалитетно радили златари у [[Дубровник|Дубровнику]]у. У списима дубровачког Вијећа умољених, помиње се мајстор Радоје и израда 12 калупа за Твртков бански новац (одлука, од [[18. март|18. марта]]а [[1365]]. године). Дуго није било доказа да је [[Стефан Твртко I Котроманић|Стефан Твртко I]] по крунисању ковао неки новац. Касније је утврђено да је и као краљ [[Стефан Твртко I Котроманић]] ковао сребрни и златни новац.
=== Сребрни динар краља [[Стефан Твртко I Котроманић|Стефана Твртка I Котроманића]] ===
Послије [[1377]]. године, [[Стефан Твртко I Котроманић|краљ Твртко]] је урадио сребрни динар, у ковници града [[Котор|Котора]]а, са натписом: T : REX : BOS - NE : > : RASIE (Твртко Краљ Босне и Рашке).
=== Златник краља [[Стефан Твртко I Котроманић|Стефана Твртка I Котроманића]] ===
[[Датотека:Zlatnik - Tvrtko I Kotromanić.jpg|мини|десно|180п|Златник српског краља Стефана Твртка I (аверс)]]
Твртков златник (у науци познат као четвороструки) један је од најљепших примјерака новца у [[Средњисредњи веквијек|средњем вијеку]], четири пута тежи од тадашњег млетачког [[Цекин|цекина]] (дуката). Дебљине је 1 мм, ширине 30 мм и тежине 14,05 грама. На аверсу је [[Лав|лав]] са натписом, а на реверсу краљевски грб, такође са натписом. [[Михаило Динић]] је оповргао мишљење неких историчара (међу којима и Ивана Ренгјеа, који га је први објавио и описао) да је у питању златник босанског краља [[Стефан Томашевић Котроманић|Стефана Томашевића]], наводећи писани архивски податак (март [[1393]]. године) који спомиње „ducatos domini regis Bosne magnos quatordecim“ (велики дукат краља Босне). [[Стефан Твртко I Котроманић|После Твртка Првог]], за вријеме војводе [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља Хранића Косаче]] и прве године владања војводе (касније херцега) [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића Косаче]], краљеви Босне нису ковали свој новац, па се у том дугом периоду на подручју [[Војводство Светог Саве|Великог војводства Косача]] одомаћио дубровачки новац.
=== Новац краља [[Стефан Твртко II Котроманић|Стефана Твртка II Котроманића]] ===
Након краља [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртка]], први владар који је ковао [[Новац|новац]] је краљ [[Стефан Твртко II Котроманић|Твртко II]]. Краљ [[Стефан Твртко II Котроманић|Твртко II]] је ковао властити новац тек за вријеме друге владавине, 1436. године. Пошто су се за вријеме дугог периода у коме нису радиле ковнице у [[Краљевина Босна|Босни]], дубровачки новац одомаћио, краљ [[Стефан Твртко II Котроманић|Твртко II]] је настојао да кованице буду што сличније дубровачким, па су они израђивани у идентичној новчаној стопи. Краљ [[Стефан Твртко II Котроманић|Твртко II]] је ковао: [[Грош|грош]], [[Динар|динар]] и полудинар, са новином да се на његовом новцу све чешће устаљује приказ грба [[Краљевина Босна|Краљевине Босне]].
=== Новац краља [[Стефан Томаш Остојић Котроманић|Стефана Томаша Котроманића]] ===
[[Датотека:Novac Stefana Tomaša.jpg|мини|десно|180п|Новац краља Стефана Томаша]]
Овакву традицију ковања новца наставио је и насљедник краља [[Стефан Твртко II Котроманић|Твртка II]], краљ [[Стефан Томаш Остојић Котроманић|Стефан Томаш]]. Краљ [[Стефан Томаш Остојић Котроманић|Стефан Томаш]] је такође ковао три врсте [[Новац|новца]]: [[Грош|грош]], [[Динар|динар]] и полудинар, с тим што се на аверсу налазио грб [[Краљевина Босна|Краљевине Босне]], а на реверсу је био представљен [[Григорије Богослов|Свети Григорије Назијански]], који је сматран заштитником [[Босна у средњем веку|средњовјековне Босне]].
=== Новац краља [[Стефан Томашевић Котроманић|Стефана Томашевића Котроманића]] ===
[[Датотека:Novac Stefana Tomaševića.jpg|мини|десно|180п|Новац краља Стефана Томашевића]]
Насљедник [[Стефан Томаш Остојић Котроманић|Стефана Томаша]], краљ [[Стефан Томашевић Котроманић|Стефан Томашевић]], ковао је [[Новац|новац]] као и његови претходници, са истим мотивима, грбом [[Краљевина Босна|Краљевине Босне]] и приказом [[Григорије Богослов|Светог Григорија]], с том разликом што су његови новци били примјерци изузетне израде и умјетничке вриједности, по чему спадају у сам врх [[Босна у средњем веку|средњовјековних босанских]] новаца по питању умјетничке вриједности.
== Види још ==
| 