Структура података — разлика између измена

И листе спадају међу једноставне структуре, са истом сврхом као и низови али различите имплементације. Сваки елемент листе, поред податка, чува и [[Показивачпоказивач (програмирање)|показивач]] на следећи елемент листе. Појединачни елементи листе могу се произвољно [[Алоцирање меморије|алоцирати]] и деалоцирати. Што се тиче ефикасности, ефикаснији су од низова у појединим случајевима. Секвенцијалан приступ је ефикасан, али директан није, јер је потребно да се прође кроз све елементе листе ради добављања податка. Уметање елемената у листу је такође једноставно, као и брисање.

Стек је структура података, над којом се могу извршити две операције: операција смештања на стек (-{push}-), и операција узимања са стека (-{pop}-). Ова структура је посебна по томе што се '''елемент који је последњи стављен на стек, први се уклања са стека'''. Стекови су врло чести у рачунарству - скоро сваки [[Процесор|процесор]] подржава коришћење [[Примарна меморија|меморије]] као стека, јер се користе за памћење адреса при скоку у друге [[Потпрограмфункција (програмирање)|потпрограме]], за чување података, итд.

Стабла су структуре података, које одржавају [[Релацијарелација (математика)|релације]] међу подацима. Подаци су организовани тако, да постоји један податак (корен стабла), који је у релацији са подацима који су на следећем нивоу, а ови у релацији са подацима на следећем нивоу. Сваки податак има једног родитеља (сем корена), и ниједно, једно или више деце. Назив је настао, јер цртањем овакве структуре на папиру добија се изглед наопаког стабла. Стабла се у рачунарству користе за моделирање података који су у оваквим односима, као и на пример за: ефикасно рачунање аритметичких израза, стабла одлучивања (програмирање оваквог типа игара: [[шах]], [[икс-окс]]...).