Схоластика — разлика између измена

[[СликаДатотека:Laurentius de Voltolina 001.jpg|250п|десно|мини|Приказ школе у 14. веку]]

Иако се овај термин често користи за означавање доктринарних становишта за која се тврди да су била доминантна у [[средњи веквијек|средњем веку]], схоластика, у ствари, има слободније и шире значење. Овај термин би се могао адекватније применити на један [[филозофија|филозофски]] покрет својствен нарочито (иако не искључиво) средњовековним школама и [[универзитет]]има од [[12. век|12]]. до раног [[16. век]]а, карактеристичан како по методу тако и по садржају. По методу, изразитим наглашавањем систематизовања знања и строгом употребом логике у проналажењу прихватљивог становишта међу супарничким ауторитетима; по садржају, сталним настојањем да се филозофско рационално расуђиваше примени не само на [[логика|логику]], [[епистемологија|епистемологију]], [[етика|етику]], природну [[наука|науку]] и [[метафизика|метафизику]], него исто тако и на она основна [[хришћанство|хришћанска]] уверења која се не темеље на разуму, него на откривењу [[Свето писмоБиблија|Светог писма]].

Схоластика има посебан однос према теологији, јер поставља захтев да филозофија објасни верске [[догма|догме]] и приведе човека разумевању објављених и прихваћених истина. Њен циљ није наћи истину, него схватити и оправдати већ предану, објављену истину. Аргументација се углавном позива на ауторитете традиције ([[Библија]], [[црквени оци|свети оци]], а посебно [[Аристотел]], кога је називан Филозоф).

Уз сколастику се развија и [[мистицизам|мистика]], која није усмерена на питање верске заједнице, већ настоји интуитивном спознајом појединца водити [[једност]]и и [[љубав]]и с богом.