Тврђава — разлика између измена

'''Тврђава''' ('''утврда''', '''утврђење''', '''хисар''') је облик [[Војска|војне]] грађевине са сталном [[Војска|војном]] поставом, са превасходно одбрамбреним и заштитним задатком, коју карактерише систем [[Куле|кула]] и јаких [[бедем]]а. Грађене су на тешко приступачним местима, тако да им се могло прићи само са једне стране, док су их са других чувале [[Природа|природне]] препреке попут [[стене|стена]] или [[река]].

[[Датотека:Crac des chevaliers syria.jpeg|мини|десно|450п|[[Крак де Шевалије|Крак де Шеваље]], једна од најпознатијих тврђава на свету]]

Најстарији примери градова утврђивања неког места забележени су још у [[Касни Неолит|касном неолиту]] пре више од 7.000. године п. н. е. када су настајали први градови и када су људи окруживали насеља подигнута на узвишицама [[Шанац|шанчевима]] и [[бедем]]има од [[Дрво|дрвеног]] коља. У [[Египат|Египту]] су настали први градови од [[камен]]а на реци [[Нил]] као и у [[Месопотамија|Месопотамији]] на [[ТигрисТигар (река)|Тигрису]]у и [[Еуфрат]]у а [[Античке цивилизације]] су почеле да своје градове заштићују високим каменим бедемима (''[[Античке тврђаве]]''), али тврђаве свој врхунац достижу у [[Средњисредњи веквијек|средњем веку]] ([[средњовековне тврђаве]]) у време када још није била у употреби експлозивна муниција и када су тврђаве са својим зидовима кулама и бедемима могле и пружале заштиту од непријатеља.

Утврђења у [[Европа|Европи]] су се у почетку, током [[IX9. век|IX]], [[X10. век|X]] и [[XI11. век|XI века]]а, углавном сводила на усамљени [[Донжон кула|Донжон]], који је у ранијем периоду био грађен од [[Дрво|дрвета]], да би га тек касније заменио камен. Око Донжона налазиле су се и пропратне зграде за војну посаду, послугу, храну итд. Немирна времена у средњем веку створила су потребу да се и те остале зграде заштите, тако да се од [[X10. век|X века]]а почињу јављати прво дрвене [[Палисада|палисаде]], а потом и прави камени [[бедем]]и са [[грудобран]]ом. Последњи стадијум у развоју утврђења у представља додавање додатних кула на бедеме чиме се повећавала одбрамбрена моћ целокупне тврђаве. Паралелно са развојем утврђења развијале су се и [[куле]] на њима, које су временом постајале све јаче и веће, да би у последњој фази могле да на себи носе мање [[опсадне справе]] и најраније [[топ]]ове.

Прекретницу у фортификационој архитектури [[Западна Европа|западне Европе]] чине [[крсташки ратови|крсташки походи]] са којих се [[крсташи]] враћају доносећи вести, приче и податке о великим каменим утврђењима [[Византијско царство|Византије]] и [[Блиски исток|Блиског истока]].

Са развојем [[барут]]а и [[Артиљерија|артиљерије]] у [[XV15. век|XV]] и [[XVI16. век|XVI веку]]у променио се облик и начин градње тврђава ([[Артиљеријске тврђаве]]). Тврђаве су свој стратешки значај изгубиле у [[Први светски рат|Првом светском рату]] и од тада представљају готово искључиво [[Туризам|туристичку]] атракцију.

Војне тврђаве су грађене на [[караван]]ским путевима, уским пролазима или [[мост]]овима. У њиховој унутрашњости су биле смештене само зграде неопходне за нормалан живот и рад [[Војска|војне]] посаде у утврђењу. У њима је била смештена само [[Војска|војна]] постава, као и нешто мало цивилног људства неопходног за рад поставе. (видети [[ГолубацГолубачки (тврђава)Град|Голубац]])

Властелинске тврђаве су служиле велможама да у њима живе и да из њих управљају својом областима. Испред или око саме утврде се обично налазило [[село]] или [[трг]], у зависности од [[Велможа|велможине]] снаге. У самој утврди су поред зграда за [[Војска|војну]] поставу, биле и зграде неопходне за нормалан рад домаћинства и [[дворац|двор]], или пак само јача [[кула]] (тзв. [[Донжон кула]]) у којој је боравио [[велможа]]. Поред јаче [[Војска|војне]] поставе у утврди су боравили велможа са породицом, дворски службеници ([[логотет]], [[протовестијар]], [[pisar|писар]], ...) и чланови домаћинства. (видети [[Маглич]])

Градске тврђаве су својим системом [[кула]] и [[бедем]]а обухватале велика насеља (односно насеља у којима је већи део кућа изграђен од [[камен]]а). Обично су грађене око великих [[лука]], на местима укрштања [[караван]]ских [[пут]]ева или око великих [[трг]]ова. Унутар градских бедема налазиле су се како стамбене зграде (куће и [[двордворац|дворци]]ци), тако и [[суд]]ови, већнице, веће [[Црква (грађевина)|цркве]] ([[Катедраласаборна црква|катедрале]]), магацини, крчме, итд. Чести су у приморју ([[Котор]], [[Дубровник]], [[Будва]]), где је скоро сваки град био утврђен, док су на копну код нас врло ретки ([[Смедеревска тврђава|Смедерево]], [[Београдска тврђава]] за време [[деспотстефан СтефанЛазаревић|деспота Стефана]]), али их је било по [[Европа|Европи]] где су најчешће били тзв. [[слободни градови]] тј. градови-републике. (видети [[Смедеревска тврђава]])

[[Датотека:Manastir Manasija Serbia.jpg|десно|мини|190п|Утврђење око манастира [[Манастир Манасија|Манасија]]]]

Манастирске тврђаве су служиле да одбране и заштите [[монахмонаштво|монахе]]е, [[Црква (грађевина)|цркава]] и црквеног блага, од пљачкаша. У њиховом средишту се налазила црква са [[конак]]ом. (видети [[Манастир Манасија]])

Градиште је посебна врста утврђеног насеља карактеристична за [[Словени|Словене]] који живе у [[Родовска заједница|родовској заједници]] и опстала је међу њима до [[VIII8. век|VIII века]]а, када се услед појаве [[Прве словенске државе|првих држава]] јавља потреба за већим и јачим утвђењем. Градиште се обично налазило далеко од [[пут]]ева и [[стаза]] сакривено [[мочвара]]ма, [[рит]]овима и [[шума]]ма. Најчешће је заштићено полуприродним шанцем испуњеним [[Вода|водом]], преко кога се прелазило [[Дрво|дрвеним]] [[мост]]ом. Наредни ниво одбране сачињавао је земљани бедем, у кога је ка споља побијено зашиљено [[Колац|коље]], на чијем се врху најчешће налазила дрвена [[палисада]]. Унутар бедема се налазило насеље састављено од дрвених кућица, међу којима се обично по величини издвајао стан родовског вође односно поглавице који је понекад био и прави дрвени [[Донжон кула|Донжон]]. Градишта су обичном имала основу неправилног круга, а пошто нису прављена да трају дуго већ да се праве лако и брзо данас нема никаквих остатака, осим врло мало [[Археологија|археолошких]] локалитета. за градиште је у прошлости коришћен и израз ''„град“'' (градина, градиште), али он у данашње време има потпуно другачије значење и поред тога да означава нека насеља која су стара и преко 9.000 година као и данашње урбанизоване велике агломерације.

Утврђене куле нису имале [[бедем]]е, већ се цео утврђени комплекс састојао од ојачане [[куле]] ([[Донжон кула|Донжон Куле]]) уз коју су се налазиле зграде за домаћинство, а неретко и село. У таквој [[Донжон кула|кули]] живео је [[велможа]] са [[Породица|породицом]] ([[Тврђава Сталаћ|Тодорова кула]]) или [[Војска|војна посада]] ([[Вршачки замак|Вршачка кула]]) због чега су оне имале статус утврде. Могле су се наћи и у близини [[Насеље|насеља]] ([[Сењска кула]]) и у њих се [[становништво]] склањало пред [[пљачкакрађа|пљачкашима]]шима. (Видети Вршачка кула)

Водене (острвске) тврђаве су грађене на [[Острво|острвима]] и са свих страна су окружене природним воденим површинама ([[језеро]], [[река]], [[море]]) и приступ им је био могућ само преко мостова, а треба истаћи да је ова врста утврда врло ретка у унутрашњости копна.(Видети [[Жабљак Црнојевића|Скадарски Жабљак]])

Треба имати у виду да у ову групу не спадају тврђаве које су са свих страна опкољене вештачким шанцем испуњеним водом. Најближе су им утврде подигнуте на [[Полуострво|полуострвима]] односно [[рт]]овима које су са копнене стране имале вештачки шанац испуњен водом. (видети [[Смедеревска тврђава|Смедеревски Град]] (речно полуострво), [[Тврђава Костур]] (рт у језеру), [[Цариградски бедеми]] (морски рт))

* [[Списак тврђава у Републици Македонији|Списак тврђава у Македонији]]