Тектоника плоча — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 42:
Због [[Трење|трења]] плоче не могу једноставно клизити једна поред друге. Тачније, притисак се повећава у обе плоче све док се не достигне степен прекорачења прага деформације стена, када се акумулирана [[потенцијална енергија]] ослобађа у виду деформације на обе стране раседа. Деформација је акумулативна и тренутна, и зависи од [[реологија|реологије]] стене - растегљива доња кора и омотач акумулирају деформацију поступено путем смицања, при чему крхка горња кора реагује ломљењем или тренутним отпуштањем притисака, које изазива кретање дуж раседа. Растегљива површина раседа може такође отпустити притисак када је степен деформације превелик. Енергија отпуштена тренутним притиском је узрок потреса, учесталог феномена дуж трансформних граница.
Добар пример овог типа границе плоча јесте [[расед Сан Андреас]], који се налази на западној обали [[Северна Америка|Северне Америке]] и део је изузетно сложеног система раседа на том подручју. На овој се локацији Пацифичка и Северноамеричка плоча померају једна према другој на такав начин да се Пацифичка плоча помера према северозападу у односу на Северноамеричку. Други примери трансформних раседа укључују [[Алпски расед]] на [[Нови Зеланд|Новом Зеланду]], и [[Северноанадолијски расед|Северноанатолијски расед]] у [[Турска|Турској]]. Трансформни раседи се налазе и као изданци на крестама средњеокеанског гребена.
=== Дивергентне (конструктивне) границе ===
Ред 58:
Природа конвергентних граница зависи од типа литосфере плоча које се сударају. На месту где се густа океанска плоча судара с мање густом континенталном плочом, океанска плоча се по правилу подвлачи због већег узгона континенталне литосфере, обликујући зону [[субдукција|субдукције]]. На површини, топографски приметан обично океански јарак на океанској страни и планински ланац на континенталној страни. Пример зоне субдукције океан-континент је подручје дуж западне обале [[Јужна Америка|Јужне Америке]] где се океанска плоча субдукје под континенталну Јужноамеричку плочу.
Док је процес непосредно повезан са стварањем растопа изнад тонуће плоче, због чега долази до површинског [[вулкан]]изма, још увек предмет расправа у [[геологија|геолошкој заједници]], општеприхваћени консензус истраживања која су у току указује на то да главни допринос дају ''волатили''. Како плоча која се субдукује тоне, њена температура расте због чега отпушта волатиле (од којих је најважнија [[вода]]) заробљене у порозној океанској кори. Вода се издиже у омотач належуће плоче, смањује температуру растопа околних стена па производи растоп (магму) с великим количинама отопљеног гаса. Овај се растоп уздиже до површине и извор је неких од најексплозивнијих [[вулкан]]а на Земљи због велике запремине екстремно стиснутих [[гас]]ова (нпр. [[Етна]], [[Везув]]). На овај се начин обликују дуги вулкански ланци у унутрашњости континенталног шелфа и паралелно њему. Континентална кичма [[Јужна Америка|Јужне Америке]] обилује овим типом вулканског издизања планина због субдукције Назца плоче. У Северној Америци је планински ланац [[
На местима где се две континенталне плоче сударају, плоче се или испупчују и збијају, или се једна плоча поткопава испод или (у неким случајевима) прелази преко друге. Свако од тих деловања ствара простране планинске ланце. Најдраматичнији резултат тих процеса се може видети на месту где се северна ивица Индијске плоче подвлачи под део Евроазијску плочу издижући је и стварајући [[Хималаји|Хималаје]] и [[Тибетски плато]]. Ово је такође узрок деформације Азијског континента према западу и према истоку на свакој страни колизије.
| |||