Овај израз се користи за описивање [[Северногермански језици|скандинавских]], [[српски језик|српског]], [[хрватски језик|хрватског]], [[старогрчки језик|старогрчког]], [[јапански језик|јапанског језика]], неких [[дијалекатдијалект|дијалеката]]а [[корејски језик|корејског]] и [[шангајски језикдијалект|шангајског језика]]. Тонски акценат се често представља као посреднички између тона и нагласка, али то није [[концепт]] који је потребан за описивање било којег [[језик]]а.
Мисли се да [[праиндоевропски језик]] има састав тонског акцента који је сачуван у [[старогрчки језик|старогрчком]] и ведик [[санскритсанскрт|санскритском]]ском језику, где се касније променило у наглашени [[акценат]] <!-- stress accent-->. У другим [[индоевропски језици|индоевропским језицима]], као што су [[шведски језик|шведски]], [[норвешки језик|норвешки]], [[литвански језик|литвански]], [[српски језик|српски]] и [[хрватски језик]], нови састав тонског акцента се развио у оне који су неповезани са индоевропским прајезиком. Састав [[литвански језик|литванског]], [[српски језик|српског]] и [[хрватски језик|хрватског језика]] може да произлази из једне [[иновација|иновације]] у [[старословенски језик|старословенском језику]].
== Српски језик ==
[[Српски језик]] има четири врсте [[акценат]]а: краткоузлазни, дугоузлазни, краткосилазни и дугосилазни.
