Тридентски сабор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
'''Тридентски сабор''' је деветнаести [[васељенски сабори|екуменски сабор]] [[Католичка црква|Католичке цркве]]. Одржан је у раздобљу од [[13. децембар|13. децембра]] [[1545]]. до [[4. децембар|4. децембра]] [[1563]]. у Триденту (данашњи [[Тренто]] у [[Италија|Италији]]), као одговор на [[теологија|теолошке]] и [[Еклисиологија|еклизиолошке]] изазове што их је поставила [[Протестантска реформација]]. На овом је сабору потврђено учење Католичке цркве о спасењу, [[Свете тајне|сакраментима]], [[Библија|библијском]] канону, а након њега уједначен је начин слављења [[миса|мисе]] у цијелој Цркви.
 
== Претходни догађаји ==
Ред 23:
== Ток сабора ==
[[Датотека:Council_of_Trent.JPG|мини|300п|десно|''Тридентиски сабора у цркви св. Марије Велике'' (непознати аутор, око 1600.)]]
Одржано је двадесет и пет јавних сједница, но готово половина од њих односиле су се на формалности. Главни дио посла обављао се у одборима и конгрегацијама, а читаво вођење сабора било је у рукама папиних изасланика. Сабор је донио одлуке како би се сузбиле неке од најочитијих злоупотреба, а увео је и реформу у питању дијељења [[опрост]]а, што је било једно од главних питања на почетку Реформације. Исто тако, донијете су одлуке о обнови редовничког живота, о школовању [[свештенствосвештеник|клера]], о обавези [[бискуп]]а да пребива у својој бискупији, те о забрани двобоја. Премда је неколицина учесника показивала умјерену наклоност према ставовима реформатора о првенству [[Библија|Светога писма]] и о оправдању самом вјером, сабор ни у чему није изашао усусрет протестантима.
 
Одлучено је, тако, да Црква има посљедњу ријеч у тумачењу Светог писма, а хришћанин који се не би подложио црквеном тумачењу могао је бити проглашен [[јеретикјерес|јеретиком]]ом. Библија и црквена предања равноправни су извори објаве.
 
Противећи се Лутеровом учењу о спасењу само по вјери, сабор је нагласио да се до спасења долази вјером и дјелима.