Мит о пећини — разлика између измена

=== Повратак у пећину ===

Следећа фаза наступа онда када бивши становник пећине, успева да досегне до највишег степена знања, што је сагледање онтолошки хијерархизоване стварности у њеној целовитости. Тешко је претпоставити, што је сасвим исправно истиче Сократ, како би се такав човек желео вратити у пећину, чак и уколико би му се у његовом завичају - Пећини, одредили највише похвале, почасти и награде. Разлог је тај што он неће да живи животом каквим се живи у пећини. Платонов сократ замишља хипотетичку у којој би се човек који је овладао највишим знањем вратио у пећину, са циљем да образује и промени заједницу у којој је живео. Он би тиме ризиковао да опет угрози свој вид, будући да би из света у којем влада светлост поново прешао у таму пећине. Онн би тешко могао да убеди затворенике у пећини у то у каквој он реалности доиста живи, с обзиром на чињеницу да се то може сагледати само уколико се из пећине изађе. Они би се такође могули подсмевати његовом сагледању њихове сопствене ситуације. А, уколико би покушао да ослободи затворенике мимо њихове воље и поведе их горе, тада би, према Платоновој процени, био и убијен. Без обзира на то што би филозоф, који је стекао највише знање о Идеји Добра, угрозио како субјективну срећу тако, можда, и свој живот ако би се вратио у пећину, чини се да је то његова дужност, макар се и завршила неуспехом. <ref>Деретић Ирина, ПЛАТОНОВА ФИЛОЗОФСКА МИТОЛОГИЈА - СТУДИЈА О ПЛАТОНОВИМ МИТОВИМА, стр. 238-239, Београд, 2014 </ref>

 

== Утицај алегорије ==

Теме и снимци из Платонове алегорије "Пећина" појавили су се широм Западне мисли и културе, као што су на пример:

== Литература ==

Енциклопедија "Британика", Народна књига, год. 2005, Београд