Тророги шешир — разлика између измена

'''Тророги шешир''' ({{јез-ес|El sombrero de tres picos}}) је [[балет]] шпанског композитора [[Мануел де Фаља|Мануела де Фаље]] заснован на истоименом роману [[XIX19. век|деветнаестовековног]] шпанског [[Књижевникписац|књижевника]] [[Педро Антонио де Аларкон|Педра Антонија де Аларкона]]. Премијерно је изведен [[22. јулајул]]а [[1919|1919.]] у [[лондон]]ском ''Алхамбра Театру'' под диригентском палицом Ернеста Ансермета. Кореографију је осмислио Леонид Масин, а сценографију и костиме [[Пабло Пикасо]]. Главни играчи су били Леонид Масин у улози млинара и Тамара Карсавина у улози млинарке.

* У повести позоришне игре [[XX20. век|XX века]]а ''Тророги шешир'' Мануела де Фаље стоји раме уз раме са ''Петрушком'' [[Игор Стравински|Игора Стравинског]]. Оба дела је продуцирао велики импресарио [[Сергеј Дјагиљев]] за своју балетну компанију Ballets Russes. Оба раскидају са традиционалним тематикама које се баве принцезама, духовима и лабудовима. Али што је можда још важније, представљају [[Буржоазија|буржоазију]] са извесним симпатијама. У том смислу, у ''Тророгом шеширу'' се одражавају ставови и тежње руралне [[Андалузија|Андалузије]].

* Прве верзија дела, позната под називом ''Гувернер и млинарка'', изведена је у [[1917|1917.]] године у [[мадрид]]ском Театру Еслава у форми дводелне [[Пантомима|пантомиме]]. Дјагиљев је доцније упознао Фаљу и убедио га да преради дело како би добило већу драмску структуру. Композитор је изменио своје дело како би га прилагодио жанру игре, уклањајући значајан део описних елемената и проширујући плесне делове.<ref>Gallego, Antonio. «Evolución y creación de “El corregidor y la molinera” a “El sombrero de tres picos”», en Yvan Nommick, Antonio Álvarez Cañibano (eds.) ''Los ballets russes de Diaghilev y España''. [Granada]: Madrid, Archivo Manuel de Falla; Centro de Documentación de Música y Danza, 2000.</ref>