Уруми — разлика између измена

 

 

Историјски, [[крим]]ски [[Грци]] били су представљени двема групама — гркојезичним ''Румејама'' и туркојезичним ''Урумима'' (познатим и као Гркотатари). Обе групе су вековима насељавале Крим, али је друга скупина, прошла кроз низ социјалних и културних процеса као резултат којих су примили [[Татарски језик|кримско-татарски]] као свој матерњи језик. Након припајања Крима [[Руско царство|Русији]] [[1777]]. године по наређењу [[Екатарина Велика|Екатерине Велике]] сви грчки становници полуострва су пресељени у [[Приазовље]]. Од тог доба познати су као Приазовски Грци. Приазовски Грци су [[хришћани]] православног обреда.

 

 

Ова грчка заједница некад се именује и ''Триалетским Грцима'' или закавкаским туркофоним Грцима. [[Понтски Грци]] их зову ''-{Calkalidis}-'', што је етноним везан уз назив рејона где су Уруми некад чинили етничку већину. Од краја [[18. век|18.]] до почетка [[20. век]]а Грци су масовно мигрирали из [[Османско царство|Османског царства]], и то углавном из области [[Понт]]а, на [[Кавказ]]. Многи Понтски Грци подједнако су добро владали грчким и турским језиком, али је за неке од њих, услед асимилационих процеса с којим су се суочиле пре свега изоловане групе грчког становништва из [[Анадолија|Анадолије]], турски постао матерњи језик. Према Андреју Попову, током [[19. век]]а хиљаде турскојезичних грчко-православних породица из [[Ерзурум]]а, [[Гјумјушхане]] и [[Артвин]]а се преселило на југ [[Руско царство|Руског царства]], на територију [[Цалско горје|Цалкског горја]] у савременој [[Грузија|Грузији]].

 

Говор цалкских Урума близак је многим централноанадолијским дијалектима [[Турски језик|турског језика]]. Ипак, поједини лингвисти попут Баксаковог, га због присутних разлика у фонетици, лексици и граматици класификују као посебан [[огузски језик]]. Други мисле да је урумски турски ближи [[Азерски језик|азерском језику]], него књижевном турском, тврдећи да је савремени урумски језик дијалекат азерског.

 

 

{{клица-народ}}