Устрелина — разлика између измена

'''[[Устрелина]], стрелна рана''' ({{јез-лат| v. sclopetarium}}) је [[рана]] која захвата [[кожакожни систем|кожу]] [[слузокожа|слузокожу]] и дубље слојеве ткива у различитом степену а нанесана је дејством пројектила испаљених из ручног [[ватрено оружје|ватреног оружја]] или експлозивних парчади. У устрелине у ширем смислу убрајају се и [[ране]] настале приликом разних врста [[експлозија]] <ref name="Ћерамилац">Ћерамилац А. ''Патологија механичких повреда, судскомедицински значај.'' Медицинска књига Београд-Заагреб, 1973;стр 15–34</ref>. Настанак устрелине објашњава се дејством велике кинетичке [[енергија|енергије]] [[пројектил]]а који разара [[Ткиво (биологија)|ткиво]] помоћу компримираног [[ваздух]]а испред себе и [[вакуум]]а који следи након продора пројектила у ткиво. Устрелине су различитог облика, од тачксатог до звездастог, раличите величине и дубине продирања у тело. Њихов изглед зависи од врсте [[оружје|оружја]], врсте [[барут]]а, облика састава и величине пројектила или експлозивних парчади, одстојања са кога је хитац испаљен, правца опаљења, [[брзина|брзине]] [[пројектил]]а у моменту продирања у [[Телољудско (човек)тело|тело]] и врсте погођеног [[ткиво (биологија)|ткива]].<ref name="Nikolić">Nikolić D. ''Ratne povrede ekstremiteta'', U: Ratna hirurgija, Vojnoizdavački zavod- Beograd 2001; 208-217.</ref>.

* фрагменти минско експлозивних средстава ([[мина|мине]], [[касетне бомбе|касетна бомба]] итд).

Пројектили за [[ловачка пушкасачмарица|ловачке пушке]] садрже оловну [[сачмарица|сачму]] различите величине.

* '''''Према дужини цеви;''''' ручно ватрено оружје се дали на; ''кратко'' (са кратком цеви) - [[пиштољ]], [[револвер]] [[аутоматски пиштољ]], [[спортски пиштољ]], „кратеж“, [[Калашњиков АКаК-47|аутомат]] и ''дугачко'' (са дугом цеви) - [[војничка пушка]], [[сачмарица|ловачка пушка]], [[карабин]] итд.

* '''''Према изгледу зида цеви;''''' ручно ватрено оружје се дели на; ''спирално ижљебљеном цеви'' - [[пиштољ]], [[пушка]] и ручно ватрено оружје са ''глатком цеви'' - [[сачмарица|ловачка пушка]], [[кратеж]]. Цев свих модерних оружја осим ловачког и импровизованог је спирално изолучено. Према врсти орзужја ових жлебова има од 4 до 7, а њихово савијање иде на леву или десну страну <ref name="Ћерамилац"/>

У ова средства спадају експлозивна оружја и минско експлозивне направе ([[мине]], [[ручна бомба|ручне бомбе]], [[касетна бомба|касетне бомбе]], импровизоване напрева итд) која стрелне ране наносе дејством фрагмената (парчади). Зато се савремена експлозивна оружја конструишу тако, да фрагментирају у велики број малих парчади. У овој технологији најдаље се отишло у конструисању тзв., [[касетна бомба|касетних бомби]].

генерисан кинетичком енергијом, одбацује [[ткиво (биологија)|ткива]] у свим правцима око пројектила. На овај начин настаје тзв., „привремена шупљина“ устрелине. Она код пројектила велике кинетичке енергије може бити и 30 до 40 пута већа од њега. У шупљини се ствара позитиван ваздушни притисак који достиже и до 100 атмосфера. Време трајања шупљине је неколико милисекунди. Због цикличног трансфера кинетичке енергије на околна ткива једна од особина ове шупљине су и њене пулзације. Постепеним губитком кинетичке енергије зрна долази и до постепеног престајања пулсација. Значај пулсација „привремене шупљине“ је што наизменичним променама позитивног и негативног притиска у њој долази до усисавања ваздуха и околног страног материјала у рану. Овим се и објашњава примарна контаминација устрелиних рана полиморфном флором. Ово и чини суштинску разлику у начину контаминације између стрелних повреда и мирнодопских отворених повреда или прелома. Овакав начин контаминације полиморфном флором је од есенцијалног утицаја на основне принципе хируршког лечења. На степен коштаних и мекоткивних деструкције и карактеристике устрелине утичу <ref name="Nikolić"/>:

''(1.2.) Врста [[оружје|оружја]] или експлозивне направе''

Ефекти дејства пројектила на ткива и обим разарања првенствено зависе од величине његове [[кинетичка енергија|кинетичке енергије]], дужине и облика путање зрна, облика и стабилности зрна, упадног [[Угао|угла]] и удаљености тела од [[оружје|оружја]] <ref name="Jovanović"/><ref>Ezz A.E.: ''Medical Knowledge-An Important Factor in Disarmament Negotiations and Increased International Cooperation.'' J Trauma 28 (1): 1- 4; 1988.</ref>. Основни фактор који утиче на квантитет и квалитет обима разарања живих [[ткиво (биологија)|ткива]] је [[кинетичка енергија]] зрна <ref name="grosswildjagd"/>. Велика кинетичка енергија омогућава пројектилу не само да се пробија на путу напред већ и да протреса ткиво и околину. Она се са практичног аспекта изражава [[брзина|брзину]] [[пројектил]]а израженом бројем [[метар]]а у секунди. Сви пројектили са брзином већом од 750 до 800 м/сек. имају велику кинетичку енергију. Ефекат дејства пројектила на ткиво зависи од количине [[енергија|енергије]] која се у моменту продирања пројектила предаје ткивима. Количина те енергије директно је пропорционална [[маса|маси]] пројектила и квадрату [[брзина|брзине]] (m v²) <ref name="Jovanović">Jovanović Ž.: ''Lečenje strelnih preloma u opštenarodnom odbrambenom ratu.'' Disertacija. Vojnomedicinska akademija Beograd 1980 godine</ref><ref name="Piščević">Piščević S., Đuknić M., Arneri V.: ''Ratne povrede,'' U: Ratna hirurgija, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1980; 49-69</ref>.

Ротација пројектила велике кинетичке енергије повећава његово трење при паролазу кроз ткива, при чему ткива бивају ишчупана и понета до извесне даљине. Оваквим начинима деловања [[ткиво (биологија)|ткива]] се се озлеђују на већем простору од величине самог перојектила.

Дугогодишња пракса је показала да устрелине настале пројектилима велике кинетичке енергије прадстављају специфичну патолошко морфолошку структуру. Са аспекта морфологије стрелног канала и делом начина [[лечењетерапија|лечења]], разликују се од рана насталих пројектилима мале кинетичке енергије. Велику кинетичку енергију имају пројектили из савремених [[аутоматска пушка|аутоматских пушака]], [[митраљез]]а и слично, док малу [[кинетичка енергија|кинетичку енергију]] имају зрна из [[револвер]]а, [[пиштољ]]а, класичних аутомата те делом из [[карабин]]а. Јасна и егзактна граница између ефеката овог [[оружје|оружја]] не постоји. Врло често, ако се ради о повређивању из апсолутне или релативне близине, пројектили мале кинетичке енергије могу дати исти ефекат као пројектили велике кинетичке енергије <ref name="The">''The .375 H&H MagnumVelocity vs. Penetration'' [http://www.huntnetwork.net/modules/wfsection/html/Ahthe%20.375%20H&H%20Magnum,velocity%20Vs.%20Penetration.pdf African Hunter Vol. 6 No. 6] Приступљено 27. 4. 2013</ref>.

Устрелине из близине су такве устрелине које су резултат пробојне снаге пројектила и барутне експлозије. Опаљења метка је сложен термо-гасно-динамички процес, при чему се енергија барута претвара у топлотну, а затим у кинетичку енергију. деле се на устрелине из непосредне (апсолутне) близине и устрелине из посредне (релативне) близине.

* [http://www.woundheal.org US based wound healing society] Удружење за опекотине и ране [[Сједињене Америчке Државе|САД]]