[[Датотека:Ultraviolet.svg|thumb|left|200px|Ултраљубичаста светлост је невидљива (зато се светлост коју емитује -{UV}- лампа назива '''црно светло'''), али пошто се у спектру јавља одмах испод љубичасте подсећа на њу.]]
''''Откриће UV зрачења тесно је повезано са опажањем да соли сребра потамне када се изложе сунчевој светлости. Године 1801. немачки истраживач [[Јохан Вилхелм Ритер|Јохан Ритер]] направио је кључно откриће да су невидљиви зраци на самом крају љубичасте области видљивог спектра изузетно ефикасни у затамњивању папира натопљеног среброхлоридом. Да би нагласио њихову хемијску реактивност назвао их је „деоксидујућим зрацима“ наспрам „топлотних зрака“ на другом крају видљивог спектра. Деоксидујућим зрацима име је убрзо промењено у „хемијске зраке“ и такво се одржало током [[19. век]]а. Касније су хемијски и топлотни зраци замењени модерним називима ултраљубичасти и инфрацрвени зраци.<ref name="hockberger">▼
--[[Special:Contributions/213.198.202.183|213.198.202.183]] ([[Разговор са корисником:213.198.202.183|разговор]])
Ovo je otkriće UV zračenja--[[Special:Contributions/213.198.202.183|213.198.202.183]] ([[Разговор са корисником:213.198.202.183|разговор]]) 21:17, 13. мај 2015. (CEST)--[[Special:Contributions/213.198.202.183|213.198.202.183]] ([[Разговор са корисником:213.198.202.183|разговор]]) 21:17, 13. мај 2015. (CEST)--[[Special:Contributions/213.198.202.183|213.198.202.183]] ([[Разговор са корисником:213.198.202.183|разговор]]) 21:17, 13. мај 2015. (CEST)--[[Special:Contributions/213.198.202.183|213.198.202.183]] ([[Разговор са корисником:213.198.202.183|разговор]]) 21:17, 13. мај 2015. (CEST)--[[Special:Contributions/213.198.202.183|213.198.202.183]] ([[Разговор са корисником:213.198.202.183|разговор]]) 21:17, 13. мај 2015. (CEST)--[[Special:Contributions/213.198.202.183|213.198.202.183]] ([[Разговор са корисником:213.198.202.183|разговор]]) 21:17, 13. мај 2015. (CEST)DOLE
▲''''Откриће UV зрачења тесно је повезано са опажањем да соли сребра потамне када се изложе сунчевој светлости. Године 1801. немачки истраживач [[Јохан Вилхелм Ритер|Јохан Ритер]] направио је кључно откриће да су невидљиви зраци на самом крају љубичасте области видљивог спектра изузетно ефикасни у затамњивању папира натопљеног среброхлоридом. Да би нагласио њихову хемијску реактивност назвао их је „деоксидујућим зрацима“ наспрам „топлотних зрака“ на другом крају видљивог спектра. Деоксидујућим зрацима име је убрзо промењено у „хемијске зраке“ и такво се одржало током [[19. век]]а. Касније су хемијски и топлотни зраци замењени модерним називима ултраљубичасти и инфрацрвени зраци.<ref name="hockberger">
