Ферментација (биохемија) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Ферментација помоћу геџета HotCat |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Ферментација''' је анаеробни метаболизам у којем долази до деградације природних молекула као што су шећер [[глукоза|глукозе]]. Ферментација не отпушта сву постојећу енергију молекула, већ отпушта довољно онолико колико је потребно да би процес [[гликолиза|гликолизе]] (процес у којем се стварају два молекула [[Аденозин
Термин ферментација се често користи и у својству описивања развоја великог скупа микроорганизама.
Ферментација се користи у производњи и чувању-конзервирању хране, дакле нашла је примену у прехрамбеној индустрији. Када кажемо Ферментација у најширем облику то подразумева ферментацију шећера у [[алкохол]] користећи квасац, али и други облици ферментације подразумевају на пример производњу јогурта. Наука која проучава процес ферментације се назива Зимологија.
[[
Воћа се природно ферментишу, тако да сам процес ферментациеј датира од пре настанка човека. Међутим, људи су увидели користи ферментације и почели да је користе у своје сврхе. Постоје значајни докази који показују да су људи ферментовали
Ферментација је процес који је битан у анаеробним условима када [[оксидативна фосфорилација]] није могућа како би се очувала производња [[Аденозин
Иако финални корак ферментације не производи енергију, сам процес је критичан за анаеробне [[ћелија|ћелије]] јер се процеом регенерише никотинамид−аденин−динуклеотид (NAD+), који је неопходан за [[гликолиза|гликолизу]]. Ово је веома битно за ћелијске функције, јер је гликолиза једини извор [[Аденозин
Продукти ферментације садрже хемијску енергију (значи нису потпуно оксидовани), али се сматрају бескорисним јер не могу сами бити метаболизирани без употребе [[кисеоник
Ферментација је од огромног значаја код кичмењака. Користи се као веома ефикасан извор краткорочне енергије, током периода интензивног напора, када је транспорт [[кисеоник
[[
== Ферментовано пиће и храна у свету, по регионима ==
* Свуда у свету: [[алкохол]], вино, сирће, јогурт, маслинке
* Азија
** [[Индија]]: ачар, гундрук, индијски кисели краставци
** Југоисточна Азија: асинан, баи минг, далок, мианг, буринг манга,
|