Три почетна питања са којима је '''Маспок''' почео свој напад на федерални систем Југославије су били расподела националног дохотка оствареног туризмом у Хрватској те суме новца коју Хрватска издваја у фонд неразвијених република и покрајина у СФРЈ и питање сужбеног хрватског језика. '''Маспок''' је захтевао признање хрватског језика као званичног језика у Хрватској и његову ексклузивну употребу у школама, медијима и джавномдржавном апарату што је значило изгон српског језика из Хрватске{{sfn|Trbovich|2008|pp=162}}. Даље, '''Маспок''' је инсистирао на специфичној природи и култури Хрвата које их чине различитим од осталих југословенских етничких група. Овај покрет, пошто је уживао масовну подршку у Хрватској, је такође захтевао посебну националну хрватску банку, хрватску армију и одвојено од југословенског, представништво у Уједињеним нацијама{{sfn|Sudar|2013|pp=202}}. ''Matica hrvatska'' и ''Hrvatski tjednik'' су ишли тако далеко да су чак опубликовали нацрт устава нове хрватске државе{{sfn|Ahrens|2007|pp=108}}. ''Matica hrvatska'' је у новембру 1971. опубликовала списак маспокових захтева: Хрватска да Хрватска се дефинише као држава хрватског народа, Хрватска да Хрватска има представништво у Уједињеним нацијама, да се оснује хрватска национална банка и уведе хрватски новац, да је хрватски језик језик командовања у ЈНА, да хрватски регрути служе војску само у Хрватској<ref>{{Cite book|first=R. J.|last=Crampton|The Balkans Since the Second World War|publisher=Routledge|year=2014|pages133}}</ref>. ''Matica hrvatska'' је у време кулминације Маспока престала да ради на заједничком речнику српскохрватског језика и одбацила [[Новосадски договор]]. Новосадски правопис српскохрватског језика је замењен Хрватскимхрватским правописом који су написали Стјепан Бабић, Божидар Финка и Милан Могуш а штампала Матица хрватска исте 1971. године. Подршку Маспоку је пружио и Загребачки универзитет чији су студенти били најгласнији у тој подршци<ref>Keith Langston, Anita Peti-Stantić: Language Planning and National Identity in Croatia, Palgrave Macmillan, Sep 10, 2014</ref>.
написали Стјепан Бабић, Божидар Финка и Милан Могуш а штампала Матица хрватска исте 1971. године. Подршку Маспоку је пружио и Загребачки универзитет чији су студенти били најгласнији у тој подршци<ref>Keith Langston, Anita Peti-Stantić: Language Planning and National Identity in Croatia, Palgrave Macmillan, Sep 10, 2014</ref>.
