Феста светог Влаха — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (ispravke)
м (Бот: исправљена преусмерења)
[[Датотека:Festa svetog Vlaha.JPG|thumb|mini|Феста светог Влаха]]
'''Феста светог Влаха''' (прослава светог Власија) је [[Унеско|УНЕСКО]] - ва [[нематеријална светска баштина]] у [[Хрватска|Хрватској]] која, поводом прославе његова дана [[3. фебруарафебруар]]а, траје у континуитету од 972. године.<ref>[http://www.tzdubrovnik.hr/newsletter/eng.php?id=2244 Феста св. Влаха на Дубровачким туристичким страницама</ref> до данас. Темељи се на легенди о појављивању [[Свети Власије|светога Влаха]] који је помогао Дубровчанима у одбрани од [[Млетачка република|Млечана]]. У Фесту се масовно укључују становници града, околине, али и неких других крајева [[Хрватска|Хрватске]] и околних земаља, представници државних и локалних власти те представници [[Римокатоличка црква|Римокатоличке цркве]].
[[Датотека:Republic of Dubrovnik Flag.png|thumb|mini|Једна од историјских застава [[Дубровачка република|Дубровачке републике]], приказан Свети Влахо који у руци држи Град]]
'' „Осим духовног значаја Феста нарочито обликује друштвене односе и правила као и квалитет власти. Феста као израз поштовања свеца обележила је читав културни, а делом и природни простор Града и околине, те кроз учествовање појединаца и група из других места у земљи као и оних из околних земаља подстиче међукултурни дијалог. "''<ref>[http://www.min-kulture.hr/default.aspx?id=5230 Феста Светог Влаха на страницама Министарства културе Републике Хрватске.</ref>.
Феста св. Влаха је био празник свих становника [[Дубровачка република|Дубровачке републике]]. Како би се омогућило учешће свима, уведена је тзв. ''Слобоштина Св. Влаха'', период кад је сваки прекршилац, кажњеник и изгнаник могао 2 [[дан]]а пре и два дана после празника слободно да дође у град, а да га нико није смео позвати на одговорност (та се слобоштина касније проширила на 7 дана пре и 7 дана после празника).
 
За одмор је читава Република хрлила у град - ко није могао да иде, славио је код куће, са својим црквеним барјацима и у [[народна ношња|народној ношњи]], да се своме свецу поклони и помоли, да му захвали за заштиту у прошлости и препоручи себе и своје за убудуће. У процесији [[бискуп]]и свештеници носе [[моћи]] св. Влаха док верници са поштовањем љубе длан и додирују [[реликвија|реликвије]] у молитвама за себе и свој град. Феста укључује многе облике људске креативности, од народних обичаја и песама до традиционалног оружја, [[Дубровачки тромбуњери|тромбуна]], које се прави посебно за фесту и којим се пуца током фесте и других важнијих догађаја. По завршетку процесије одлазе [[барјакзастава|барјактари]]тари са својим барјацима у своја села да пренесу благослов парца свима који на тај дан нису могли у Град. Феста се током векова мењала па ју је свака генерација благо прилагодила како би унела своје идеје и учинила је савременом.
 
[[Хрватска пошта]] [[2012]]. године је издала поштанску марку са сликом реликвије руке св. Влаха поводом додавања Фесте на списак нематеријалне културне баштине при Унескоа.<ref>[http://www.posta.hr/print.aspx?id=744&m=2498&p=-1 Хрватска пошта, Хрватска нематеријална културна баштина]</ref>
256.217

измена