Француска академија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
[[Датотека:Institut de France - Académie française et pont des Arts.jpg|мини|десно|400п|Зграда [[Француски институт|Француског института]] где се налази седиште Француске академије]]
'''Француска академија''' ({{јез-фр|L’Académie française}}), је институција коју је [[1635]]. основао [[арман Жан ди Плеси де Ришеље|кардинал Ришеље]], за време владавине [[Луј XIII|Луја XIII]]. Њена основна функција је била да уједначи и усаврши [[француски језик]], и ову функцију је задржала до данас.
 
Састоји се од 40 доживотних чланова које у састав бирају дотадашњи чланови. Постоји изузетно правило да се академици могу сменити ако почине неки озбиљан прекршај. Странцима је такође омогућен пријем у академију. Француска академија је интегрисана у [[Француски институт]] од његовог оснивања, и најзначајнија је и најстарија од његових пет академија. Од оснивања кроз Академију је прошло око 700 чланова (719 чланова до 2009). Међу њима су: песници, књижевници, драматурзи, филозофи, историчари, лекари, научници, етнолози, критичари уметности, генерали, државници, свештеници и други знаменити људи.
Ред 6:
Академици носе популарно име „бесмртници“ јер је кардинал Ришеље дао Академији крилатицу „За вечност“ (''-{À l’immortalité}-''). Кардинал, у ствари, није имао у виду чланове академије, већ је мислио на француски језик.
 
Званична униформа чланова Академије је зелене боје и усвојена је у време [[Наполеон I Бонапарта|Наполеонове]]ове реорганизације Француског института. Униформа је богато извезена мотивима златног и зеленог лишћа. Чланови академије добијају и церемонијални мач, који се не додељује женама и свештеницима. Ова униформа се носи само у ретким церемонијалним приликама.
 
Књижевница [[Маргерит Јурсенар]] је била прва жена изабрана у Француску академију [[1980]].
 
== Функције ==
Академија је основана као краљевска, односно државна институција. Њено оснивање је било део процеса у којем је француски језик проглашен за званични језик Француске државе, основана је државна штампарија и Краљевски, касније [[Француски колеж]] (''-{Collège de France}-''). Овај процес је започео краљ [[Франсоа I Валоа|Франсоа I]], што му је донело ласкаво име „Отац књижевности“ (''-{Père des Lettres}-'').
 
Члан -{XXIV}- статута академије прецизира да је основна функција Академије рад на успостављању правила француског језика, очувању његове чистоће и виталности, што је предуслов за развој науке и уметности. Стога задатак језичког нормирања није чисто административан и оцењивачки, већ се заснива на стриктној примени научне и техничке методологије.