Функција (програмирање) — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
мNo edit summary
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
 
== Подјела ==
У програмирању, најчешћа подјела на коју наилазимо је између ''функција'' и ''процедура''. Под процедуром се подразумијева специјални вид функције која се од функција разликује само за то што нема излазну вриједност или, користећи програмерски жаргон, ''не враћа'' никакву вриједност односно податак. У различитим програмским језицима појављују се још и називи попут ''метода'' (којим се називају функције које припадају неком [[објектно -оријентисано програмирање|објекту]], тј. [[класа|класи]]), потпрограм, рутина (синоним за процедуру), итд.
 
== Примјери у програмском језику C ==
{}
</source>
Овде је представљена функција која не враћа резултат, не узима ниједан улазни податак и тијело функције јој је празно. У [[ПрограмскиC језик(програмски Cјезик)|C]]-у се користи кључна ријеч void прије имена функције да би се назначило да функција нема излазни податак. Простор између отворене витичасте и затворене витичасте заграде се користи да би се дефинисао алгоритам по којем функција ради, а отворена и затворена заграда са десне стране назива функције служи за дефинисање улазних параметара, као што ћемо видјети у наредном примјеру.
 
<source lang="c">
}
</source>
Друга верзија функције saberi користи [[показивач (програмирање)|показивачпоказиваче]]е као средство постизања спољних ефеката, и која у нашем примјеру замјењује формални резултат функције, тј. кориштење кључне ријечи return. Податак који је послат функцији као показивач, или стриктније говорећи, чија је адреса послата функцији као улазни параметар, је доступан функцији на мијењање и то је још један начин за добијање повратних информација од функције. Тај начин се најчешће користи када нам умјесто једног резултата треба више њих, а дотични програмски језик то не подржава.
 
== Рекурзија ==
256.217

измена