Аутор је прве [[Филологија|филолошке]] расправе на [[Старословенски језик|старословенском језику]], познате у око 60 бугарских, руских и српских преписа, која у српској редакцији носи назив ''О писменех Чрнорисца Храбра''. Са много жара али научним аргументима брани словенску [[Азбукастарословенска збука|словенску азбуку]] од напада [[Грци|Грка]]. Добар познавалац историје [[Грчки језик|грчког језика]] и [[Грчко писмо|писма]], Храбар многим грчким филолозима, између осталих, седамдесеторици преводилаца [[Стари завет|Старог завета]] (верзије познате под називом ''[[Септуагинта]]''), супротставља двојицу словенских просветитеља, [[Ћирило и Методије|Ћирила и Методија]], истичући њихову улогу у културном, духовном и историјском развоју [[Словени|Словена]]. Значај расправе Црнорисца Храбра је да је то прва словенска филолошка расправа, која се обраћа и домаћим противницима, убеђујући их у довољност старословенског језика и писма, и њихову равнопрвност са другим великим језицима и писмима.
Највећи број аргумената из овог дела односи се на критику величања великих или старих језика, показивање сличности и разлика између словенског и грчког писма.
