Формална граматика — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
мНема описа измене
Ред 1:
У [[формална теорија језика|формалној теорији језика]], у [[рачунарство|рачунарству]] и у [[лингвистика|лингвистици]], '''формална граматика''' (чешће само [[граматика]]) је прецизна дефиниција неког [[језик]]а, тј. скуп [[ниска|ниски]] над неком [[азбукаалфабет|азбуком]]. Другим речима, [[граматика]] описује које од могућих секвенци симбола у [[језик]]у у ствари формирају валидне речи и реченице у том језику, али не дефинише њихово значење.
 
За [[граматика|граматику]] се обично мисли да генерише валидне ниске језика; такође се може користити као основа препознаваоца који одређује да ли нека ниска припада језику. Да би се описао такав препознавалац, [[формална теорија језика]] користи одређене формализме, знане као [[аутомат]]и.
Ред 10:
[[Граматика]] се састоји од скупа правила за добијање низа знакова. Приликом генерисања низа знакова у [[језика|језику]], започиње се са [[симбол]]ом који се назива почетни (или стартни) [[симбол]] и потом се примењују правила (у било којем броју, у било којем редоследу). [[Језик]] се састоји од свих ниски које се могу добити на овај начин. '''Формална граматика''' је [[граматика]] која се може једнозначно тумачити. Граматика је ''једнозначна'' ако свако реченична форма у тој граматици има тачно једно дрво извођења. У супротном случају, граматика је ''вишезначна'' (или ''амбигвитетна''). Вишезначност је својство граматике, а не језика. За један исти језик могу постојати и једнозаначне и вишезначне граматике. Уколоко су за неки језик све граматике вишезначне, онда се каже да је то ''инхерентно вишезначан'' језик, за њега није могуће наћи еквивалентну једнозначну граматику.
 
На пример, ако имамо: [[азбукаалфабет|азбуку]] (коју чине [[симбол]]и ''-{a}-'' и ''-{b}-''), ''-{S}-'' [[Завршни и незавршни симболи|почетни симбол]] и ако имамо правила:
: 1. <math>S \rightarrow aSb</math>
: 2. <math>S \rightarrow ba</math>