Хајду (Мађари) — разлика између измена

'''Хајдуци''' ({{јез-мађ|Hajdúk}}) − су етничка група [[Мађари|Мађара]] који живе [[Хајду-Бихар (жупанија)|Хајду-Бихар]] (''[[Мађарски језик|мађ]]'':''Hajdú-Bihar'') округу у [[Мађарска|Мађарској]] са [[Дебрецин]]ом ({{јез-мађ|Debrecen}}) као главним [[град|градом]]ом.

Хајдуци су своја права слободних грађана (витеза) и привилегије добили [[12. децембар|12. децембра]] [[1605]]. године у Корпони ({{јез-мађ|Korponán}}) за време владавине Бочкаи Иштвана ({{јез-мађ|Bocskai István}}) тадашњом [[ЕрдељТрансилванија|Ердељском]] кнежевином, за заслуге у тадашњој петнаестогодишњој ослободилачкој борби ([[1591]]—[[1606]].) и успели су да је задрже током наредних векова и имали су своју самоуправу све до [[1867]]. године када се део старог Бихар округа спојио са Хајду округом и оформио нови са Дебреценом као главним градом.

Овој тези иде у прилог историјска чињеница да је доста [[Срби|Срба]], да би избегли од најезде [[Турци|Турака]], прелазило у [[Мађарска|Мађарску]] и насељавало се на левој обали [[Тиса|Тисе]]. А у [[16. век]]у је Бесермењ (''[[Мађарски језик|мађ]]'':''Böszörmény'') у званичним документима стално био називан Рац−Бесермењ (''[[Мађарски језик|мађ]]'':''Rác-Böszörmény''). У то време Мађари су Србе звали [[Раци]]. Срби су у то време у Мађарској били веома цењени ратници, а и од самог краља су добили повластице које су имали само одабрани витезови у [[ЕрдељТрансилванија|Ердељу]], [[Секељи]] и [[Саси]], који су такође делили судбину Хајдука, бранили Мађарску од Турака и тако остваривали своје привилегије.