Хемолитичка анемија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 13:
| MeshID = D000743
}}
Анемија се дефинише смањење транспортног капацитета крви за кисеоник или као смањиванње концентрације [[хемоглобин]]а у крви. Трнаспорт кисеоника у крви обавља [[протеин]] хемоглобин, који се налази у [[еритроцитцрвена крвна зрнца|еритроцитима]]има.
 
Хемолиза је процес разградње, уништавања еритроцита. Упоредо са разградњом тече и процес стварања еритроцита-[[еритроцитопоеза|еритропоеза]]. Када се више еритроцита разграђује, него што организам може да створи настају симптоми анемије.
 
'''Хемолитичка анемија''' је анемија са повећаном разградњом еритроцита (црвена крвна зрнца). Нормални животни век еритроцита ја око 120 дана, у случају хемолитичке анемије је њихов животни век скарћен на 20-40 дана, код умерене хемолизе, односно на 5-20 дана, код тешке хемолитиче анемије.
Ред 44:
 
Ови симптоми се срећу код свих анемија, и могу бити различите јачине.
Код тешке хемолитичке анемије може доћи и до '''екстрамедуларне хематопоезе'''. Нормално се црвена крвна зрнца синтетишу у коштаној сржи неких костију: [[грудна кост|стернум]], [[клавикула]], [[лопатица|скапула]] ([[лопатица]]) кости карлице, пршљенови... У случају убрзаног уништавања еритроцита организам активира производњу еритроцита и на другим местима: јетра (па настаје хепатомегалија), слезина, друге кости...
Такоже мозе доћи до стварања жучних каменаца због повећане синтезе пигмента [[билирубин]]а, који потиче од хемоглобина, а излучује се путем [[жуч]]и.
 
Ред 190:
 
•услед лекова: [[пеницилин]]
Пеницилин делује као [[антиген|хаптен]], везује се за мембрану еритроцита што доводи до стварања антитела која уништавају еритроците.
 
== Литература ==