|
'''Херцинска (варисцинска) орогенеза''' је био геолошки процес образовања планина и брда у [[Варисцински појас|Варисцинском појасу]]. Тај догађај се одвио током [[палеозоик]]а (од пре ~390 до пре ~310 милиона година) и подразумева [[континентални судар]] између [[Северноатлантско копноЛауразија|Северноатлантског копна]] и [[Гондвана|Гондване]], које су формирале [[Пангеа|Пангеу]]. Овај рани судар био је претходник који је проузроковао [[Варисцин]]-[[Алигени]]-[[Уачита]] [[орогенеза|орогенезу]].
Европски варисцински појас (Варисциди) укључује планине [[ПортугалПортугалија|Португала]]а и западне [[Шпанија|Шпаније]], југозападне [[Ирска|Ирске]] (тј. [[Манстер]]), [[Корнвол]], [[Девон (округ)|Девон]], [[Пембрукшир]], [[полуострво Гауер]] и [[Гламорган]]. Ефекти ове орогенезе су присутни у [[Француска|Француској]], од [[Бретања|Бретање]], испод [[Париски басен|Париског басена]] ка [[Ардени]]ма, [[СредишњиЦентрални масив|Средишњем масиву]], [[Вогези]]ма и [[Корзика|Корзици]]. Присутни су и у [[Сардинија|Сардинији]] (у [[Италија|Италији]]) и [[Немачка|Немачкој]], где [[Хунсрик]], [[Шварцвалд]] и [[Харц]] остају сведоци. Такође, у [[Чешка Република|Чешкој Републици]], [[Бохемија|Бохемски масив]] је источни крај варисцинског појаса. Варисцин се догодио у исто време када и [[Акадска орогенеза]] у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]], која је издигла [[Апалачке планине]]; херцинска орогенеза се надовезала са [[Каледонска орогенеза|каледонском орогенезом]] која је издигла Каледониде.
Име Варисцин долази из средњовековног латинског имена за дистрикт, Варисцију, који долази од имена германског племена [[Варисци]]. [[Варисцит]], редак зелени минерал који се налази у овом региону, има исту етимологију. Херцин, с друге стране, потиче од планине Харц на северу Немачке.
Конвергенција плоча која је проузроковала [[каледонска орогенеза|каледонску орогенезу]] у [[силур]]у наставила се у варисцинску орогенезу током наредног [[Девон (периода)|девондевона]]а (пре око 416 до 359 милиона година) и [[Карбон (периода)|карбонкарбона]]а (пре око 359 до 299 милиона година). Обе су проузроковале настанак суперконтинента, [[Пангеа|Пангее]], који се практично завршио до краја карбона.
Током [[ордовицијум]]а, копнена маса, која је названа [[Гондвана]], простирала се између [[Јужни пол|Јужног пола]] и [[екватор]]а на једној страни земаљске кугле. На западу су биле три друге масе: [[Лауренција]], [[Сибир (континент)|Сибир]] и [[Балтика]], лоцирани као на теменима троугла. Јужно од њих налазио се велики архипелаг, [[Авалонија]].
До краја [[силур]]а, [[ширење морског дна]] на југу Авалоније изгурало ју је ка северу Лауренције, образујући Каледониде. У наступајућем [[Девон (периода)|девондевону]]у, [[Јапет океан|океан Јапет]] између Авалоније и Лауренције у потпуности се затворио, спајајући тако те две копнене масе и гурајући северне [[АпалачиАпалачке планине|Апалаче]] у [[Акадска орогенеза|акадску фазу]] [[каледонска орогенеза|каледонске орогенезе]]. У исто време, архипелаг јужне Европе, који се налазио између Авалоније и Гондване, гурнут је у Авалонију, образујући тако други венац, Варисцин, на истоку Каледонида/Апалача. Оба венца су се простирала у правцу северозапад-југоисток.
Варисцински појас се образовао до почетка [[Карбон (периода)|карбонкарбона]]а. До краја карбона, Гондвана се сјединила са Лауренцијом. Сибир се приближавао са североистока и био је одвојен од Лауренције само плитким водама. Судар са Сибиром је произвео [[Урал (планина)|Уралске планине]] у најкаснијем делу [[палеозоик]]а. У периоди [[тријас]] [[мезозоик]]а, животиње су могле да се крећу без океанских препрека од Сибира преко Северног пола до Антарктика преко Јужног пола. Ова могућност кретања је посебно помогла ширењу [[диносаурусдиносауруси|диносауруса]]а. У [[кенозоик]]у, [[Лауразија|Северноатлантско копно]] се одвојило од Гондване, док су се Сибир и Балтика одвојили од Лауренције. Као последица, Варисцински појас који се налазио око тадашње периферије Балтике, завршио је стотинама километара од Апалача.
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Variscan orogeny}}
* [http://www.scotese.com/newpage3.htm Мапа раног девона]
* [http://www.scotese.com/newpage4.htm Мапа раног карбона]
* [http://www.scotese.com/late.htm Мапа касног карбона]
* [http://www.scotese.com/newpage8.htm Мапа тријаса]
[[Категорија:Орогенезе]]
|
