Хирургија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
[[СликаДатотека:Surgeon operating, Fitzsimons Army Medical Center, circa 1990.JPEG|мини|right|[[Кардиоторакална хирургија|Кардиоторакални хирург]] изводи [[замена митралне валвуле|замену митралне валвуле]].]]
'''Хирургија''' ({{јез-гр|cheirourgia}} - рука и рад) је грана клиничке [[медицина|медицине]] која се бави проучавањем и лечењем [[болест]]и које се морају лечити радом руку хирурга и применом механичких средстава (инструмената).
 
== Подела ==
Оперативна хирургија се може поделити према приступу лечења у четири групе:
* репарација рана,
* екстирпација оболелих делова или целих ткива и органа,
* реконструктивна хирургија, и
* физиолошка хирургија.
 
Да би могао остварити успешан рад, поред мануелне спретности за хирурга је неопходно да има широко медицинско образовање, као и познавање технике и технологије. Због напредка хирургије и све већег обима знања и развоја бројних оперативних техника, а у циљу пружања боље медицинске услуге пацијентима, хирурзи се све више специјализују, тако да долази до развоја нових хируршких дисциплина или њихових поддисциплина. Из хиургије су се данас издвојиле бројне гране:
{{refbegin|2}}
* [[хирургија|општа хирургија]]
* [[трауматологија]]
* [[абдоминална хирургија]]
* [[васкуларна хирургија]]
* [[торакална хирургија]]
* [[кардијална хирургија]]
* [[ендокринолошка хирургија]]
* [[дечја хирургија]]
* [[неурохирургија]]
* [[максиофацијална хирургија|максиофацијална]]
* [[орална хирургија]]
* [[очна хирургија]]
* [[максилофацијална хирургија]],
* [[ортопедија]],
* [[пластична хирургија|пластична и реконструктивна хирургија]],
* [[грудна хирургија]],
* [[урологија]], као и друге бројне поддициплине.
{{refend}}
 
Ред 36:
Примтивна оперативна хирургија је рађена инстиктивно и искуствено- лабави зуб је вађен, апсцес отваран, крварење заустављано од стране људи који су били у окружењу.
 
У [[Вавилон]]у су оболеле стављали на трг где су му сви могли прићи и испитати како би се нашао онај који може највише помоћи. [[175018. век п. н. е.|1750. године п. н. е.]] је на стубу исписан [[Хамурабијев законик]] у коме су предвиђене награде и казне за хирурге.
 
Натписи на египатским гробницама [[200020. век п. н. е.|2000]]-[[3000. п. н. е.|3000]] г. п. н. е. описују лечење прелома са удлагама, вршење [[циркумцизија|циркумцизије]] (обрезивање), [[трепанација|трепанације]] [[лобања|лобање]] (хируршко отварање лобање), као и ампутација екстремитета.
 
У [[Индија|Индији]] се такође развила истовремено хирургија а неке записане оперативне технике у Сусрути се примењују и данас (реконструкција [[нос]]а, ринопластике, везиколитотомије, инцизије апсцеса и опис хируршких инструмената).
Ред 45:
У [[Грчка|Грчкој]] је најпознатија од школа била [[Хипократ са Коса|Хипократова]] ([[460. п. н. е.|460]]-[[370. п. н. е.|370]] г. п. н. е.) школа ([[460. п. н. е.|460]]-[[130. п. н. е.|130]] г. п. н. е.), који је предавао и писао о хирургији (Corus Hipocraticum). Описао је [[имобилизација]] и екстензију, репозицију луксација и лечење рана као и изреку “Vis mediacatrih naturae”- моћ природе је велика.
 
Грчку медицину наслеђује и унапређује [[Александријска школа]] прогресом у [[анатомија|анатомији]] са подвезивањем крвних судова и елективним операцијама. Од [[150. п. н. е.|150. година п. н. е.]] почиње грчко-римска медицина ([[Гален]] и [[Целзус]]). Након пада римске империје хируршки центар постаје [[Византијско царство|Византија]] ([[Орибсзиј]] и [[Персан]]).
 
=== Средњи век ===
С појавом ислама и надмоћи мухамеданског царства настаје период Арапске медицине која је преузела знања од хришћанске секте Несторијанаца (грчка медицина). Истичу се Расиса и Авицена који је написао “Цанон”. Током овог периода није било правог напредка, чак је и назадовала применом каутеризацијом ране, што се некритички преноси и у европску медицину.
 
Напредку медицине је допринела забрана свештеницима у [[XII12. век|XII веку]]у да се баве медицином. Лаици почињу да се баве хирургијом и “Фабрица” од Руђера од Салерна постаје основни уџбеник током 300 година.
 
Крајем средњег века хирургија почиње да се развија у северној Италији ([[Салерно]], [[Падова]], [[Болоња]]) и Француској (школа Монтпелиен), да би крајем [[XV15. век|XV века]]а папа Сикст -{IV}- службено допустио дисекцију лешева, тако да напредују знања из [[анатомија|анатомије]]. Међутим велико уназађење се догодило када се од лекара, хирургија препустила писменим берберима, када је као вештина уназађена, а научни развој престао.
 
=== Ренесанса и почетак модерног доба ===
Парацелсус ([[1493]]-[[1541]]) схвата лековиту моћ природе, а Версалиус у делу “Де хумани цорпорис фабрица” објављеном [[1543]]. одбацује Галенову анатомију и даје основу за праву хирургију. Међутим и даље хирургију обављају бербери, као Амброисе Паре, који је одбацио метод спаљивања и подвезивао [[Крвникрвни судовисуд|крвне судове]].
 
Напредак почиње када је Лондонско удружење бербера и хирурга, на основу повеље Хенрика VIII из [[1540]]. године почело да води контролу рада у хирургији земље.
 
Крајем [[XVI16. век|XVI]] и почетком [[XVII17. век|XVII века]]а почиње се хирургија укључивати у програме медицинских школа, да би у -{XVIII}- веку у потпуности била преузета од стране медицинског сталежа, тако да се оперативна техника и мануелна вештина усавршавају. У Паризу се [[1731]]. оснива Хируршка академија и до краја века Париз постаје центар светске хирургије. Ледран и Десаут [[1741]].- ексцизија и дебридмент ране, Лери -мемоари војне медицине и хирургије- ампутације екстремитета одмах по рањавању, пре развијања инфекције).
 
=== Савремена хирургија ===
Научна открића која су омогућила данашњи развој хирургије су:
* [[Анестезија]] ([[1844]]. Хораце Велс и [[1846]]. V. Т. Мортон изводе инхалациону анестезију у Општој
болници у Массацхусеттсу.)
* Асепса и антисепса (Игнац Семелвис, мађар, акушер у Бечу, уводи обавезно прање руку пре гинеколошког прегледа, чиме је смањио њихову смртност, а [[Луј Пастер]] [[1850]]. поставља теорију по којој су изазивачи инфекција бактерије, а [[Јосеф Листер]] [[1867]]. та сазнања уводи у хирургију).
* [[Вилхелм Конрад Рендген|Рендген]] [[1895]] уводи нови вид дијагностике, [[медицинска радиографија|радиографију]].
* [[Трансфузија крви|Трансфузија]] крви је омогућена открићем Карла Ландстаинера о аглутинацији [[еритроцитцрвена крвна зрнца|еритроцита]]а под утицајем серума другог човека- тако да је омогућено утврђивање крвних група. - Откриће [[пеницилин]]а (Флеминг, [[1928]]) омогућава пре- и постоперативно спречавање инфекција.
 
Бројни су хирурзи током овог периода својим умећем и ингениозношћу довели до развоја хирургије у данашњем обиму, као и напредком технологије. Хирургија будућности иде у смеру што мање трауме ткива и организма, као и на пољима микрохирургије, феталне, ендоскопске, трансплантационе хирургије, имплантације вештачких органа И ткива која се добијају на ткивним културама.