Википедија

Иван Павлов — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљена преусмерења
Нема описа измене
Ред 1:
{{рут}}
{{Научник
| име = Иван Павлов
Линија 5 ⟶ 6:
| опис_слике = Иван Павлов
| датум_рођења = [[14. септембар]] [[1849]].
| место_рођења = [[Рјазањ]]
| држава_рођења = [[Руска Империја]]
| датум_смрти = [[27. фебруар]] [[1936]].
| место_смрти =
Линија 12 ⟶ 13:
| поље = [[медицина]]
| институција =
| школа = Универзитету у [[Санкт Петербург|Санкт Петербургу]], Академија медицинске хирургије
| школа =
| ментор =
| студенти =
| познат_по = [[класично условљавање]]
| награде = [[Датотека:Nobel_prize_medal.svg|20п]] [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелова награда за медицину]]
| напомене =
}}
'''Иван Петрович Павлов''' ({{јез-ру|Иван Петрович Павлов}}; [[14. септембар]] [[1849]] — [[27. фебруар]] [[1936]].) био је [[русија|руски]] лекар и научник, оснивач Института за експерименталну медицину, добитник [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелове награде за медицину]] [[1904]]. године. Његова теорија о [[условни рефлекс|условним рефлексима]] снажно је утицала на многе научне дисциплине, посебно на [[психологија|психологију]], [[психијатрија|психијатрију]] и [[медицина|медицину]]. Од детињства је показивао своју сјајну интелигенцију, заједно са необичном енергијом коју је називао “инстинкт за истраживањем”.<ref name="cavendish9">{{cite journal|author=Cavendish, Richard. |url=http://www.historytoday.com/richard-cavendish/death-ivan-pavlov |title=Death of Ivan Pavlov|journal= History Today |volume=61|issue=2 |year=2011|page= 9}}</ref> Инспирисан од стране идеја [[Дмитриј Писарев|Писарева]], најистакнутијег књижевног критичара 1860их, и [[Иван Сеченов|Сеченова]], оца руске физиологије, Павлов је напустио верску каријеру и одлучио да свој живот посвети науци. 1870. године уписао је физику и математику на Универзитету у [[Санкт Петербург|Санкт Петербургу]].<ref name="frs">{{cite doi|10.1098/rsbm.1936.0001}}</ref> Иван Павлов посветио је живот проучавању физиологије и наука и дошао до неколико запажених открића и идеја које су преношене из генерације у генерацију.<ref name=nobelbio>{{cite web|title=The Nobel Prize in Physiology and Medicine 1904 Ivan Pavlov|url=http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1904/pavlov-bio.html|publisher=Nobelmedia|accessdate=2 February 2012}}</ref> Добио је Нобелову награду за физиологију или медицину 1904. године<ref name="cavendish9"/><ref>{{cite web |url=http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1904/ |title=The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1904 |publisher=nobelprize.org |accessdate=28 January 2013}}</ref>, чиме је постао први руски нобеловац.
 
== Живот ==
[[Датотека:Pavlov House Ryazan.JPG|мини|лево|250п|Меморијални музеј Павлов,Рјазан; Павлова родна кућа, грађена у раном 19. веку<ref>[http://pavlov.amr-museum.ru/engl/e_museum.htm The memorial estate] About the house</ref>]]
Иван Павлов, најстарији од једанаесторо деце<ref name="Credo Reference">{{cite web|title=Ivan Petrovich Pavlov|work=Biographical Dictionary of Psychology|publisher=Routledge|year=2002|isbn=0415285615|editor=Sheehy, Noel; Chapman, Antony J. and Conroy, Wendy A. }}</ref>, рођен је у [[Рјазањ|Рјазању]] (данас [[Средишњи федерални округ]]). Његов отац, Петар Дмитријевич Павлов, био је сеоски свештеник<ref name=nobelbio/>, а мајка, Варвара Ивановна Успенскаја, домаћица. Као дете, Павлов је добровољно учествовао у кућним пословима као што су прање суђа и чување сестара. Волео је да вози бицикл, да плива и игра городки; Павлов је посвећивао лето овим активностима.<ref>Asratyan, p. 8</ref> Иако је знао да чита још са 7 година, Павлов је био тешко повређен када је пао са високог зида на камени плочник, тако да није ишао у школу до једанаесте године.<ref name="Credo Reference">{{cite web|title=Ivan Pavlov|work=Science in the Early Twentieth Century}}</ref><ref>Asratyan, p. 9</ref>
 
Павлов је уписао и завршио Рјацаја црквену школу пре уписа на локалну Богословију. Међутим, напустио је богословију без дипломе и уписао се на Санкт Петербуршки Универзитет, одсеке за физику и математику и ишао на курсеве природних наука. На четвртој години студија, његов први истраживачки пројекат о физиологији нерава панкреаса<ref>Asratyan, pp. 9–11</ref> освојио је престижну награду универзитета. 1875, Павлов је завршио курс са изузетним резултатима и добио звање аспиранта природних наука. Међутим, подстакнут својим огромним интересовањем за физиологију, одлучио је да настави своје студије и уписао се на Академију медицинске хирургије. Док је био на академији, Павлов је постао асистент свог бившег професора, Тајсона, али је напустио ово одељење када је Тајсон био замењен другим инструктором.
 
Након неког времена, Павлов је добио позицију лаборанта професора Уштимовича на физиолошком одељењу Ветеринарског завода.<ref>Asratyan, p. 12</ref> Наредне две године Павлов је истраживао крвни систем за своју медицинску дисертацију.<ref name="Credo Reference"/> 1878. године, професор Боткин, познати руски лекар, позвао је талентованог и младог физиолога да ради као начелник физиолошке лабораторије. 1879. Павлов је дипломирао на Медицинској Војној академији освојивши златну медаљу за свој истраживачки рад. Након прегледавања комисије, Павлов је освојио стипендију за Академију за постдипломски рад.<ref>Asratyan, p. 13</ref> Стипендија и његова позиција директора физиолошке лабораторије истакнутог руског лекара, Боткина, омогућили су Павлову да настави свој истраживачки рад. Године 1883. представио је своју докторску тезу на тему „Центрифугални нерви срца“ и изнео идеју о нервизму и основним принципима трофичке функције нервног система. Осим тога, његова сарадња са Боткин клиником израдила је доказ о основном обрасцу у регулацији рефлекса у активности крвотока органа.
 
== Утицаји ==
Писарев га је инспирисао да напусти православно образовање и започне научну каријеру, док је књижевни критичар и заговорник природних наука у то време, Сеченов, руски физиолог, описан од стране Павлова као “отац физиологије”.<ref name="test">[http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1904/pavlov-bio.html], nobelprize.org.</ref>
 
== Референце ==
{{рефлист}}
 
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
{{Commonscat|Ivan Pavlov}}
* [http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1904/pavlov-bio.html Биографски подаци о Ивану Павлову]
* [http://www.istrazime.com/velikani-psihologije/ivan-petrovich-pavlov/ Биографија]
* [https://gymkopsih.wordpress.com/2013/11/11/klasicno-uslovljavanje-i-emocionalno-uslovljavanje/ Класично и емоционално условљавање]
 
{{Нобелова награда за физиологију или медицину}}
{{клица-научник}}
 
{{DEFAULTSORT:Павлов, Иван Петрович}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Иван_Павлов”