Звучна картица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 36:
Creative labs је такође понудио тржишту звучну картицу отприлике у исто време под именом Creative Music систем. Иако C/МS je имао дванаест гласове на AdLib-у било их је девет, а била је то стерео картица док AdLib био моно. Oсновна технологија на којој је био заснован је била на [[Philips SAA1099]] чипу који је у суштини био генератор квадратних таласа. Звучало је слично као када би имали дванаест истовремених [[PC]]звучника, осим контроле амплитуде за сваки канал, и није се добро продавао, чак и након што је био преименован у [[Game Blaster]] годину дана касније. Game Blaster продавао у малопродаји за мање од $ 100 и био компатибилан са многим популарним играма, као што је Silpheed.<ref>{{cite web | url =http://www.tested.com/tech/pcs/454839-tested-why-high-end-pc-sound-card-matters/ | title =Зашто је битно имати добру музичку картицу }}</ref>
Велика промена на тржишту [[IBM PC]] звучних картица се десила када је Creative Labs представио картицу. Препоручен од стране Microsoft-а за програмере који стварају софтвер заснован на Multimedia PC стандарду. Sound Blaster је копирао AdLib и додао звучни копроцесор за снимање и репродукцију дигиталног звука (вероватно су то били Intel
Roland је такође производио звучне картице у касним 1980-их, већина од њих су биле квалитетне "prosumer" картице, као што су MT-32 и LAPC-I. Roland звучне картице се често продају за стотине долара, а понекад и преко хиљаду. Многе игре су имале музику писану за своје картице, као што су [[Silpheed]] и [[Police Quest II]]. Картице су често биле лоше у звучним ефектима, као што су смех, али за музику су биле далеко најбоље звучне картице на располагању до средине деведесетих година. Неке Roland картице, као што су [[PKS]], и каснијим верзијама МТ-32 су направљене да буду јефтиније, али њихов квалитет је обично драстично сиромашнији од осталих Roland картица.
| |||