Звучна картица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 34:
Један од првих произвођача звучних картица за [[IBM PC]] је био AdLib, који је производио звучну картицу на основу [[Yamaha IM3812]] звучне картице, такође познат као OPL2. AdLib је имао два режима: 9-гласовни режим где би се у потпуности програмирао сваки глас, и ређе користио "ударачки" мод са 3 редовним креирањем гласова и за креирање 5 независних удараљке само за гласове,укупно 11. (режим удараљки је био сматран као нефлексибилан већини програмера, и углавном је коришћен као сопствени софтвер AdLib).<ref>{{cite web | url =http://www.legitreviews.com/creative-sound-blaster-zxr-sound-card-review_155706 | title =Најбоља музичка картица на тржишту }}</ref>
 
Creative labs је такође понудио тржишту звучну картицу отприлике у исто време под именом Creative Music систем. Иако C/МS je имао дванаест гласовегласовa на AdLib-у било их је девет, а била је то стерео картица док AdLib био моно. Oсновна технологија на којој је био заснован је била на [[Philips SAA1099]] чипу који је у суштини био генератор квадратних таласа. Звучало је слично као када би имали дванаест истовремених [[PC]] звучника, осим контроле амплитуде за сваки канал, и није се добро продавао, чак и након што је био преименован у [[Game Blaster]] годину дана касније. Game Blaster продавао у малопродаји за мање од $ 100 и био компатибилан са многим популарним играма, као што је Silpheed.<ref>{{cite web | url =http://www.tested.com/tech/pcs/454839-tested-why-high-end-pc-sound-card-matters/ | title =Зашто је битно имати добру музичку картицу }}</ref>
 
Велика промена на тржишту [[IBM PC]] звучних картица се десила када је Creative Labs представио картицу. Препоручен од стране Microsoft-а за програмере који стварају софтвер заснован на Multimedia PC стандарду. Sound Blaster је копирао AdLib и додао звучни копроцесор за снимање и репродукцију дигиталног звука (вероватно су то били Intel микроконтролери означенозначени од стране Creative).
 
[[Roland]] је такође производио звучне картице у касним 1980-их, већина од њих су биле квалитетне "prosumer" картице, као што су MT-32 и LAPC-I. [[Roland]] звучне картице се често продају за стотине долара, а понекад и преко хиљаду. Многе игре су имале музику писану за своје картице, као што су [[Silpheed]] и [[Police Quest II]]. Картице су често биле лоше у звучним ефектима, као што су смех, али за музику су биле далеко најбоље звучне картице на располагању до средине деведесетих година. Неке [[Roland]] картице, као што су [[PKS]], и каснијим верзијама МТ-32 су направљене да буду јефтиније, али њихов квалитет је обично драстично сиромашнији од осталих [[Roland]] картица.
 
Током 1992. године један продавац звучних картица је рекламирао да је његов производ био "Sound Blaster, AdLib, Disney Sound Source и Covox Speech Thing компатибилан!".Sound Blaster линија картица је, заједно са првим јефтиним [[CD-ROM]]-ом и развијањем видео технологија, увела у нову еру мултимедијалних рачунарских апликација које могу репродуковати аудио [[CD]], додати снимљени дијалог са видео играма, или чак репродуковати [[full motion]] видео (мада у много нижим резолуцијама и квалитету него у раним данима). Распрострањена одлука да се подржи Sound Blaster дизајн у мултимедијалним и забавних наслова значи да будуће звучне картице, као што су [[Media Vision's Pro Audio Spectrum]] је и [[Gravis Ultrasound]] морају да буде Sound Blaster компатибилне да би се добро продавале
. До раних 2000-их (по којима [[AC´97]] аудио стандард je постао широко распрострањен и на је крају преузео Sound Blaster као стандардни због своје ниске цене и интеграције у многим матичним плочама), Sound Blaster компатибилност је стандард који многе друге звучне картице и даље подржавају и одржавају компатибилност са многим играма и објављеним апликацијама .<ref>{{cite web | url =http://www.we08.org/best-sound-card/ | title =Гејминг звучне картице }}</ref>
 
{{Commonscat|Sound cards}}