Germanistika — разлика између измена

Od kraja 19. veka prisutna je podela na „Staru germanistiku“, nem. Altgermanistik (jezik i književnost Ranog doba i [[Средњи век|Srednjeg veka]]) „Novu germanistiku“, nem. Neugermanistik (jezik i književnost [[Novo doba|Novog doba]]), a od sredine 60-tih godina 20. veka izdvaja se i „Germanistička lingvistika“ kao samostalna disciplina. Termin lingvistika, nem. Linguistik, se u literaturi uglavnom koristi za novija proučavanja jezika, dok se termin nauka o jeziku, nem. Sprachwissenschaft, koristi za starije periode u proučavanju jezika. Neki autori danas prave podelu i na „Domaću germanistiku“, nem. Inlandsgermanistik i „Stranu germanistiku“, nem. Auslandsgermanistik, u okviru koje posebno mesto zauzima „Nemački jezik kao strani“ nem. Deutsch als Fremdsprache.<ref>Stefan Scherer/Simone Finkele: ''Germanistik studieren. Eine praxisorientierte Einführung'', Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. {{page|2011, ISBN |978-3-534-23891-0|pages=}}</ref>

Krajem 19. i početkom 20. veka na razvoj germanistike uveliko je uticao i rad filozofa [[Vilhelm Diltaj|Vilhelma Diltaja]]. Pod njegovim uticajem istoričari književnosti u centar svojih istraživanja stavljaju estetsko-poetološki princip. U vreme [[Националсоцијализам|nacionalsocijalizma]], dolaskom [[Хитлер|Hitlera]] na vlast, germansitika je, kao nauka o nemačkom duhu i biću, u potpunosti stavljena u službu nove ideologije. Posle drugog svetskog rata u germanistici je bila prisutna „metoda imanentna delu“, nem. werkimmanente Methode, koju je zagovarao Emil Stajger ({{jez-de|Emil Staiger}}), a koja je insistirala na proučavanju dela izolovanog od svih drugih uticaja ( kao što je biografija pisca, društvena i istorijska pozadina itd.). Tek u vreme studentskih protesta koji su se dešavali 1968. godine, dolazi do metodološke raznolikosti u germanistici, koje su protkane strukturalizmom, [[Психоанализа|psihoanalizom]] itd. Germanistika u DDR-u bila je u velikoj meri obojena [[Социјализам|socijalističksocijalističko]]o-[[Марксизам|marksističkom ideologijom]]. Sedamdesetih godina 20. veka u germanističkoj nauci o jeziku u prvi plan dolazi pojačano interesovanje za komunikativne i pragmatične aspekte u proučavanju jezika, dolazi do razvoja [[Социолингвистика|sociolingvistike]], [[Психолингвистика|psiholingvistike]], tekst-lingivstike, teorije govornih činova itd. I u germanističkoj nauci o književnosti javlja se mnoštvo metodoloških pristupa u izučavanju književnog dela. Treba istaći pre svih istorijsko-[[Херменеутика|hermeneutički]], istorijsko-sociološki, [[Постструктурализам|poststrukturalistički]], [[Феминистички покрет|feministički]] pristup, kao i teoriju recepcije.

# SCHÜLER Duden : Literatur, Mannheim, 2000,. strpp. 138-140,. ISBN 3-411-05403-4

# METZLER Lexikon Sprache, Stuttgart, Weimar, 2010,. strpp. 236,. ISBN {{page||978-3-476-02335-3|pages=}}

# Vesna Berić-Đukić, Gordana Ristić, Sinhrone osnove nemačkog jezika, Novi Sad, 2003,. strpp. 12-13.

# Gero von Wilpert, Sachwörterbuch der Literatur, Stuttgart, 2001,. strpp. 306,ISBN 3-520-23108-5

# METZLER-Literatur-Lexikon, Stuttgart, 1990,. strpp. 176-177,. ISBN 3-476-00668-9