Хотел Москва — разлика између измена

|свечано_отварање = [[14. јануар]] [[1908|1908.]]

'''Хотел Москва''', некадашња '''Палата Росија''' је хотел и некадашња зграда осигуравајућег друштва Росија у [[Београд]]у. Налази на углу Краља Милана и Балканске улице. Зграду пројектовали архитекта [[Јован Илкић]] и група архитеката из [[Санкт Петербург]]а. Градња палате је отпочела у пролеће [[1905|1905.]] године, а свечано је отворена [[14. јануарајануар]]а [[1908|1908.]] године. Била је највећа приватна зграда у [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]], налазила се на стотинак метара од краљевског двора, на Теразијама. Грађевина је на својим зидовима имала натпис ''Палата Росија''.

Директор [[Српско бродарско друштво|Српског бродарског друштва]] [[Светозар Вукадиновић]], који је био власник гостионице ''Велика Србија'' на Теразијама, отпутовао је у Русију да нађе осигуравајуће друштво које ће на његовом имању да изгради велелепно здање. Главни директор друштва Росија [[Роман Иванович Поицл]] је пристао на Вукадиновићеву идеју. Конкурс за зграду осигуравајућег друштва Росија био је расписан [[1905|1905.]] Прву награду на конкурсу добио је загребачки арихтекта [[Виктор Ковачић]], док је [[Јован Илкић]] добио другу награду. Ипак, дирекција осигуравајућег друштва Росија одлучила се за Илкићев пројекат.<ref>Бранко Вујовић, ''Београд у прошлости и садашњости'', издавачка агенција „Драганић“, [[Београд]], [[1994]]. године, стр.207</ref>

Градња палате је почела у марту [[1905|1905.]] године. У темеље су постављене 82 дрвене греде дуге по пет метера и дебеле по 30 центиметра, затим 30 вагона вареног гвожђа у шипкама дугим по девет метара, 10 вагона тврдог рипањскиг камена. Преко тога постављена је бетонска плоча дебела 2,2 метра. Зидањем циглама отпочело је тек у пролеће [[1906|1906.]] године. Радове је изводио грађевинар [[Карло Кнол]] са зидарима из [[Црна Трава|Црне Траве]]. Надзорни инжењер био је архитекта Јован Илкић. Радовима за армирани бетон руководио је архитекта [[Матија Шнајдер]]. Површина спољашњих зидова од првог спрата до крова обложена је жућкастим плочицама а украшена орнаментима зелене боје.<ref name="Lopusina">Марко и Душан Лопушина, [http://www.lopusina.com/pdf/50.pdf ''Хотел Москва - првих 100 година''], Хотелско-угоститељско предузеће „Москва“, [[Београд]], [[2008]]. година, стр. 13</ref> Керамичка облога је донета из [[Печуј]]а, из фабрике [[Жолнаи]] у којој се и данас чувају калупи помоћу којих је изливена.<ref>[http://www.hotelmoskva.rs/hotel/istorijat/ Историјат хотела „Москва“], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> Зграда је зидана у чистом импер-стилу.<ref name="Lopusina"/>

Свечано отварање је изведено из два дела. На српску нову годину [[14. јануар|14. јануара]]а [[1908|1908.]] године уз дворски оркестар, краљ [[Петар I Карађорђевић]] је отворио палату Росију са гостионицом Москва. Свечано отварање и весеље обављена су и [[17. јануар|17. јануара]]а [[1908|1908.]] уз концерт [[Краљева гарда|Краљеве гарде]]. У палати Росија је био смештен хотел, кафана, ресторан, станови за ренту и канцеларије београдске филијале осигуравајућег друштва Росија, за чијег је директора постављен Светозар Вукадиновић. Изградња палате Росија била је велика руска привредна, али и политичка инвестиција у Краљевини Србији, што није било по вољи осталим великим силама.

* [http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд]

* [http://www.heritage-db.org/eng/nkd/lista Непокретна културна добра]

* [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/list.php Листа споменика]