Хромозомске аберације — разлика између измена

Овај тип [[структурнехромозомске аберације хромозома|аберација]] је последица прекида и поремећаја линеарног континуитета хромозома. Прекиди се некада јављају спонтано, али могу бити и изазвани различитим [[мутаген]]има. Хромозоми се могу прекидати на било ком стадијуму [[животни циклус ћелије|ћелијског циклуса]]. Прекинути делови, пошто су изгубили [[теломера|теломере]], теже да се међусобно споје, а да би се то десило хромозоми морају да буду близу један другог.

Као последица неправилне поделе [[центромера|центромере]] могу настати тзв. изохромозоми. Нормално је да се центромера у [[ћелијска деоба|анафази деобе]] (митозе и мејозе II) подели уздужно чиме се раздвајају сестринске хроматиде, односно хромозом се подели на две једнаке уздужне половине. Када се, међутим, центромера подели попречно хромозом се онда раздваја на два крака. Краци р и q тада образују [[центромера|телоцентричне хромозоме]]. У следећој [[репликација ДНК|репликацији]] од телоцентричних хромозома настају изохромозоми који се састоје од два иста дуга или кратка крака (види слику). Изохромозом садржи генетички материјал два р или два q крака. Изохромозом је често описан на Х хромозому. Особа са изохромозомом који садржи дуплиран q крак [[X хромозом]]а (обележава се са i(Xq)) има [[Тарнеров синдром]].

[[РобертсоноваХромозомске транслокацијааберације|Робертсонове транслокације]] су размене делова између [[центромера|акроцентричних хромозома]], при чему ти хромозоми могу бити исти (нпр. 21/21) или различити (нпр. 14/21). При овој транслокацији долази до истовременог прекида на једном хромозому изнад, а на другом испод центромере. Затим долази до међусобног спајања прекинутих делова и то тако што се споје дуги краци (q) оба хромозома, а кратки краци (р) се изгубе у првој наредној деоби. Спајањем дугих кракова оба хромозома настаје један [[центромера|метацентричан]] (ако су учествовали исти хромозоми) или [[центромера|субметацентричан]] хромозом (ако су се спојили q краци различитих хромозома).

Ако је ротирани део хромозома обухватио центромеру онда је то '''перицентрична''', а ако се ротација десила само унутар једног [[хромозом|краккрака]]а (није захватила центромеру) онда је у питању '''парацентрична инверзија'''. Перицентричним инверзијама долази до промене облика хромозома (види слику).

Промене у броју хромозома називају се [[нумеричкехромозомске аберације хромозома|нумеричке аберације]]. Разликују се два типа ових аберација:

Полиплоидија је врло честа и '''нормална појава код биљака'''. У току еволуције [[скривеносеменице|цветница]] сматра се да је око 1/3 врста настало полиплоидијом. Многе културне врсте је човек створио полиплоидијом, јер су полиплоидне биљке крупније, са већим садржајем хранљивих материја и др. (нпр. јагода, банана, шљива, крушка, пшеница и др.). Тако нпр., већ поменута, дивља хризантема има ситан и неугледан цвет, док је декаплоидна врста лепог, крупног цвета.