Царство (биологија) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link GA |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1:
{{Biološka_klasifikacija}}
У [[биологија|биологији]], '''царство''' ({{јез-лат|Regnum}}) је једна од [[таксономске категорије|таксономских категорија]] у хијерархијској класификацији организама. Термин (на {{јез-лат|regnum naturæ}}) је у науку увео [[Карл фон Лине|Карл Лине]] 1735. године у првом издању дела -{[[Systema Naturæ]]}-, и дуго времена царство је било највиша таксономска категорија. Од 1960-их у употреби су и категорије изнад нивоа царства (натцарство и домен/домена).
Царство се у традиционалним [[ботаника|ботаничким]] класификацијама дели на разделе (''-{divisio}-'', мн. ''-{divisiones}-''), док се у [[зоологија|зоолошким]] класификацијама дели на кола или типове (''-{phylum}-'', мн. ''-{phyla}-''). Употреба термина ''филум'' који значи и раздео и коло, честа је у савременој неформалној биолошкој терминологији и пракси. Међународни код ботаничке номенклатуре (Члан 3.1) дозвољава употребу термина ''-{phylum}-'' у ботаничкој хијерархији.
Ред 7:
Антички истраживачи су делили тада познате организме у две групе, у непокретне [[биљке]] и покретне [[животиње]]. Исцрпну класификацију животиња дао је [[Аристотел]], а класификацију биљака његов ученик [[Теофраст]]. Ова подела је била у употреби током [[Стари век|старог]] и [[Средњи вијек|средњег века]], све до Карла Линеа.
Лине је у истраживања природе увео једноставна правила за класификовање, дао упутства намењена за природњаке (-{naturalista}-, -{historicus naturæ}-) како да класификују и извршио прву поделу природних ствари („-{corpora naturalia}-”) у три царства. Та царства била су царство [[стене|стена]] (-{Regnum Lapideum}-), царство биљака (-{Regnum Vegetabile}-) и царство животиња (-{Regnum Animale}-)<ref>Linnæus, C. 1735. [http://www.biodiversitylibrary.org/item/15373 Systema naturæ, sive regna tria naturæ systematice proposita per classes, ordines, genera, & species]. – pp. [1–12]. Lugduni Batavorum. (Haak).</ref>. Прво царство обухватало је неживе класе [[минерал]а], [[камен|камења]] и [[фосил]]а, док су друга два обухватала класе живих организама. Природњаке је, на основу царства које истражују, Лине поделио на литологе, фитологе и зоологе.
{{Родослов/start}}
Ред 36:
== Системи са више царстава ==
Развој [[цитологија|цитологије]] на почетку [[20. век]]а донео је нова сазнања о грађи [[ћелија (биологија)|ћелије]]. Међу микроорганизмима истраживачи су јасно под микроскопом могли разликовати оне који имају оформљено [[једро]] ([[еукариоте]]) од оних који га немају ([[прокариоте]]). Копланд је [[1938|1938.]] године издвојио прокариотске групе, бактерије и модрозелене алге (данас зване модрозелене бактерије), у ново царство: -{Monera}-.
У другој половини 20. века ултраструктура ћелије је постајала све важнија у обличавању царстава и класификацији организама, тако да су створене категорије хијерархијски више у односу на царство: натцарство прокариота и натцарство еукариота. Паралелно, све више научника посматрало је [[гљиве]] одвојено од биљака, на основу другачијег начина [[исхрана|исхране]]. [[Роберт Витекер]] је 1969. године предложио систем класификације живих организама на пет царстава, која су се уклопила у два цитолошки дефинисана натцарства. Систем пет царстава 2003. године прихваћен је у настави биологије у [[Србија|Србији]], и налази се у уџбеницима.
Ред 62:
== Архее и домене ==
[[Датотека:Phylogenetic tree.svg|мини|десно|250п|рРНК [[филогенија|филогенетско стабло]], са приказане три домене]]
Почев од краја 70-их година 20. века, у молекуларногенетичким истраживањима наследних информација, а у првом реду [[ген]]а за рибозомалне [[Рибонуклеинска киселина|РНК]], уочене су до тада скривене разлике међу прокариотским организмима. Ове разлике су биле веома велике, тако да су од царства бактерија издвојене „[[археје|архебактерије]]“.
[[Карл Воуз]], у то време један од најважнијих научника у истраживањима порекла еукариотских организама и реконструкције [[еволуција (биологија)|еволуције]] читавог живота, одлучио се на увођење нове таксономске категорије, домена или домене, на које је подељен читав живи свет. Установио је три домене, једну чине организми са еукариотском грађом ћелије (-{Eukarya}-), а две организми са прокариотском ћелијом (-{Bacteria}- и -{Archaea}-). Независно од општег плана грађе ћелије, архее су сличније и сродније еукариотским организмима него бактеријама.
Ред 79:
* [[Кладистика]]
* [[Филогенија]]
* [[Карл фон Лине|Карл Лине]]
== Референце ==
| |||