Чанад (Чонград) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Поништена измена 9952998 корисника 94.226.57.36 (разговор)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 25:
Село је познато по присутности [[Срби у Мађарској|српске мањине]], некада веома бројне, а данас и даље присутне (2,1% по датом попису). У селу постоји [[Српска православна црква]]. Такође, месни [[Срби]] и даље чувају свој језик и обичаје.
 
== Природне одлике ==
Насеље Чанад налази на неколико километара источно од [[Мако]]а ка [[Мађарска|мађарско]]-[[Румунија|румунској]] граници. Чанад се налази близу реке [[МурешМориш (река)|Мориш]] и једно је од насеља [[Поморишје|Поморишја]]. Мориш је и граница према [[Румунија|Румунији]]. Површина сеоског хатара је 48,19 -{km²}-.
 
== Историја ==
Подручје Чанада било је насељено још од [[праисторијапреисторија|праисторијског времена]] (могиле у сеоском хатару). У селу постоји и очуван камени крст из мађарског [[средњи веквијек|средњовековног периода]].
 
У [[16. век]]у забележено Чанад је забележен као српско насеље. У то време чанадски [[Срби]] су били граничари. Нарочито је у историји значајан период поморишке војне границе (1702-51.), када су села у [[Поморишје|Поморишју]] била гранична ка [[отоманскаосманско империјацарство|отоманској]] територији. После развојачења ове области већи број месних [[Срби|Срба]] напустио је своја огњишта и преселио се у јужну [[Русија|Русију]]. За Чанад постоји податак да је чак 80% месних Срба напустило насеље. Пусту земљу убрзо су населили [[Мађари]] и [[Румуни]].
 
У селу је и даље живео приметан број [[Срби|Срба]]. Нпр., по попису из [[1910]]. године они су чини око 20% сеоског становништва (или око 600 душа). Међутим, после [[Први светски рат|Првог светског рата]] већи део преосталог [[Срби|српског становништва]] се иселио у српске делове новоформиране [[Краљевина Срба, Хрвата и СловенацаЈугославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]].
 
== Становништво ==
Село је вишенародно, јер су у насељу присутна четири [[народ]]а - по последњем попису из [[2001|2001.]] у насељу живе
* [[Мађари]] 77,4%,
* [[Румуни]] 11,6%,
* [[Срби]] 2,1%,
* [[Роми]] 7,6%
 
Такође, насеље је подељено и по верској припадности и по истом попису забележени су -
* [[римокатолицизамкатолицизам|римокатолици]] 54,6%,
* [[протестантизам|протестанти]]-[[калвинизам|калвинисти]] 8,2%,
* [[протестантизам|протестанти]]-[[баптисти]] 1,3%,
* [[Румунскарумунска Православнаправославна црква|румунско православље]] 16,4%,
* [[Српска православна црква| српско православље]] 1,2%,
* [[Гркокатолицизам|гркокатолици]] 1,4%,
* атеисти и непознато 7,6%,
 
У насељу постоје 4 [[Црква (грађевина)|цркве]]: римокатоличка, калвинистичка, српска и румунска православна црква.
 
== Збирка слика ==
<gallery>
Слика: Serbian Orthodox church Magyarcsanád.JPG|Српска православна црква
Ред 71:
 
== Извори ==
* ''-{Marjanucz L. (2001): Magyarcsanád. Száz falu könyvesháza Kht, Budapest, 217.o.}-'' (ISBN 963928714963-9287-14-8) (Књижара стотину села)
 
{{Насељена места у жупанији Чонград}}
 
[[Категорија:Насељена места у жупанији Чонград]]
[[Категорија:Насеља са српском мањином у Мађарској]]