Четврти латерански сабор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Одлуке |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Четврти латерански сабор''' је дванаести [[Васељенски сабори|васељенски (екуменски) сабор]] по [[Католичка црква|Католичкој цркви]]. Сазвао га је [[папа Иноћентије III|папа Инокентије III]] [[Була|папском булом]] од [[19. април]]а [[1213]]. године. Сабор се одржавао од [[11. новембар|11.]] до [[30. новембар|30. новембра]] [[1215]]. године.
На Четвртом латеранском сабору учествовали су први пут и прелати с европског истока, из [[Чешка|Чешке]], [[Угарска|Угарске]], [[Литванија|Литваније]] и [[Естонија|Естоније]]. Пред 404 бискупа, чија су имена и даље позната, и двоструко већим бројем опата, на свега три седнице расправљана су питања веома значајна за устројство и дисциплину Цркве. Било је то време врхунца папске моћи, када је за понтификата Инокентија III хришћански свет поново, после [[Четврти крсташки рат|Четвртог крсташког рата]] ([[1204]]), био неко време сједињен.
Ред 5:
== Одлуке ==
Седамдесет капитула донесених на Концилу обзнанило је одлуке којима су осуђена веровања албижана [[Јоаким од Тура|Јоакима од Тура]] и [[Ђоакино да Фјоре|Јоакима од Фиоре]]. Концил је, такође, дао класично значење и овлашћења касније у историји озлоглашеној инквизицији. Одредио је да верник годишње барем једном мора да приступи исповести и причешћу. Напослетку, том приликом је одређено правило да дијецезе не могу остати без поглавара дуже од три месеца и установљена је обавеза сазивања локалних синода и генералних скупштина монашких редова. И Четврти латерански концил је пред себе ставио решавање световних питања: том приликом је [[Симон де Монфорт|Симон од Монфора]] добио у феуд грофовију [[Тулуза|Тулуз]], највеће албижанско упориште, осуђена је [[Magna carta libertatum|Велика повеља слобода]] (Magna Charta Libertatum), коју су [[1215|1215.]] године енглеском краљу [[Јован без Земље|Јовану без Земље]] наметнули побуњени барони и, напослетку, Европа је поново позвана у велики крсташки рат.
Четврти латерански концил је у будућности имао велики значај и за српску историју. Концилска одредба којом је било забрањено постојање два бискупа престола у једној дијецези, повремено је постала препрека остварењу привилегија обећаних Србима, који су се у 16. и 17. веку населили на рубовима [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршког царства]].
== Види још ==
* [[Први латерански сабор]]
* [[Други латерански сабор]]
* [[Трећи латерански сабор]]
== Извори ==
* Историја средњовековне цркве - Џозеф Линч (541-542)
| |||