Шант (медицина) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м референце
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 3:
 
== Етиологија ==
Аномална комуникација између [[Системска циркулација крви|системске]] и плућне циркулације јавља се у облику отвора (дефекта) на [[Преткоморски дефект септума|атријалном]] или [[Вентрикуларни септалникоморски дефект септума|вентрикуларном срчаном септуму]] или у виду канала ({{јез-лат|ductus arteriosus persistens}}) између [[Плућнаплућно артеријско артеријастабло|плућне артерије]] и [[аорта|аорте]]. Последица је преливање – шант крви из једне циркулације у другу. Крв, наиме, као и свака друга течност, иде из система вишег притиска у систем нижег притиска, односно тамо где је отпор мањи.
 
Ако крв прелази из плућне циркулације у системску (десно-леви шант), венска крв одлази у артеријски систем смањујући засићеност артеријске крви кисеоником, што се манифестује појавом [[Цијаноза|цијанозе]] (плавичаста боја коже и видљивих слузокожа). Зависно од величине шанта и системског волумена крви, цијаноза може бити различитог степена: од једва приметне, благе, до екстремно тешке, у којој незасићеност артеријске крви кисеоником може износити и 50%. Сразмерно незасићености артеријске крви кисеоником (која делује стимулативно на [[Коштана срж|коштану срж]]) развија се компензаторна полиглобулија, а прсти постају маљичасти ({{јез-лат|digiti Hippocrati}}), ноктију сличних покровном стаклу часовника. Пример такве урођене срчане мане (УСМ) је [[тетралогија Фало]] ({{јез-лат|Fallo}}t).