Шарл Бодлер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 30:
У осамнаестој години, Бодлер је описан као „узвишен карактер, понекад веома мистичан, а понекад веома неморалан и циничан”. Био је неодлучан када је реч о његовој будућности. Рекао је своме брату: „Ја не осећам да имам неко звање”. Његов очух је за њега имао у плану каријеру у [[Право|праву]] или [[дипломатија|дипломатији]], али Бодлер је одлучио да се посвети књижевној каријери.
 
Бодлер је често посећивао проститутке и у том периоду се заразио [[Гонореја|гонорејом]] и [[сифилис]]ом. На препоруку свог старијег брата Алфонса (судија), отишао је код апотекара познатог по третманима за [[сексуално преносиве болести|полне болести]]. Неко време је живео са проститутком Саром, а и са својим братом, када је био у лошој финансијској ситуацији. Од очуха је добијао ниске дневнице које је веома брзо трошио. Бодлер је почео да се задужује, углавном због куповине одеће. Његов очух је захтевао финансијске обрачуне и написао Алфонсу: „Дошао је тренутак да нешто учинимо и сачувамо Вашег брата од пропасти“. У нади да ће успети да га промени и направи човека од њега, очух га је послао на путовање у [[Индија|Индију]] [[1841]]. године, уз надзор бившег морнаричког капетана. Бодлерова мајка је била тужна због његовог непримерног понашања.
 
То напорно путовање није утицало да Бодлер скрене мисли са књижевне каријере нити да промени своје понашање и животне ставове, тако да је договорено да поморски капетан врати Бодлера кући. Са путовања се вратио кући богатији за многа искуства (једно од њих је јахање [[слон]]ова) и са импресијама везаним за море, [[једрење]] и егзотичне луке, што је касније искористио у својој поезији. Бодлер се вратио у Париз након мање од годину дана одсуства. На жалост његових родитеља, био је решен више него икада да настави своју књижевну каријеру. Његова мајка је касније рекла: „Ох, какви јади! Да је Шарлову каријеру водио његов очух, она би била много другачија него што јесте ... он не би оставио трага у књижевности, његово име не би било упамћено на тај начин, то је истина, али био би много срећнији, сви бисмо били срећнији”.
Ред 37:
 
== Каријера ==
Иако његова дела [[1843]]. године још увек нису била објављена, Бодлер је постао познат у уметничким круговима као кицош и расипник. Куповао је књиге, а уметничка дела и антиквитете није могао да приушти себи. Током [[1844]]. године храну је узимао на кредит, а половину своје имовине је изгубио. Бодлер је редовно молио своју мајку да му да новац док је он покушавао да унапреди своју каријеру. Он се састао са [[Оноре де Балзак|Балзаком]]ом и у том периоду је написао многе песме које су се нашле у збирци Цвеће зла. Његово прво објављено уметничко дело је преглед „Салон из 1845”. Бодлер је показао да је желео да буде добро информисан, био је страствени [[критичар]] и привукао је пажњу уметничке заједнице. Тог лета приходи су били скромни, а дугови велики, био је сам и сумњичав према будућности, јер су „замор пада у сан и замор буђења неиздрживи”. Одлучио је да почини [[самоубиство]] и остави остатак своје баштине љубавници. Међутим, није се убио, само је површно ранио себе ножем. Док се опорављао, молио је своју мајку да га посети, али она није обраћала пажњу на његове молбе, највероватније због тога што јој је супруг бранио да посети сина. Бодлер је неко време био [[бескућништво|бескућник]] и потпуно отуђен од својих родитеља.
 
Током [[1846]]. године написао је други Салон преглед и добио је додатни кредибилитет као посланик и критичар романтизма. Следеће године била је објављена Бодлерова новела ''-{La Fanfarlo}-''.