Српска патријаршија у Сремским Карловцима — разлика између измена

'''Српска патријаршија''', у делу литературе називана и '''Карловачка патријаршија''', је била патријаршија православних [[Срби|Срба]] у периоду између 1848. и 1920. године. Настала је 1848. године, када је митрополит [[Карловачка митрополија|Карловачке митрополије]] проглашен за српског патријарха.<ref name="Magoci">Paul Robert Magocsi: Historical Atlas of Central Europe, University of Toronto Press, 2002 <br />"Then, in 1766, when the Ottomans abolished Pec, the Karlovci province became an independent body, eventually with six suffragan bishops (Novi Sad, Timisoara, Vrsac, Buda, Pakrac, and Karlovac), known as the Serbian Orthodox Slav Oriental Church, which after 1848 was raised to the status of a patriarchate."</ref><ref>Radmila Radic: Serbian Christianity in The Blackwell Companion to Eastern Christianity edited by Ken Parry, John Wiley & Sons, May 10, 2010 pp. 235<br />''There were the Patriarchate of Sremski-Karlovci (Karlowitz), established in 1848, which governed all the Orthodox in the Kingdom of Hungary;''</ref><ref>Erwin Fahlbusch, Geoffrey William Bromiley (editors): The Encyclopedia of Christianity: J-O, Wm. B. Eerdmans Publishing, 2003 pp. 603<br />In these territories a Serbian church for "Hungarian" serbs was set up, elevated to the Patriarchate of Sremski Karlovci by Emperor Francis Joseph in 1848.''</ref><ref>Уредба [[Франц Јозеф|Франца Јозефа I]], Оломоуц 15. децембра 1848.</ref> Српски патријарси ове патријаршије су такође задржали и титулу Карловачког митрополита. Седиште Патријаршије је било у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] у [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршкој монархији]], а након 1918. године у [[Краљевина Југославија|Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца]]. У литератури се истиче да канонско-правно својство [[Патријарх српски|патријарха српског]], поглавара ове патријаршије, [[Цариградска патријаршија|Васељенска црква]] није признавала. Стога се тумачи да је ова патријаршија фактички била почасни назив за Карловачку митрополију.<ref>http://issuu.com/novo-videlo/docs/istorija-srpske-pravoslavne-crkve-i_e7ce12e10d3b39</ref> Патријарси нису именовани након смрти последњег карловачког патријарха, Лукијана Богдановића, 1913. године. Уједињењем свих српских обласних цркава 1920. године, Српска патријаршија је поново обновљена, али са седиштем у [[Београд]]у.<ref name="Parry">Ken Parry: The Blackwell Companion to Eastern Christianity, John Wiley & Sons, May 10, 2010 pp. 235, Serbian Christianity chapter.<br />''"Until re-establishment of the Serbian Church in 1920 under the auspices of the Kingdom of Yugoslavia, there existed several independent church units of the Serbian Church: the Metropolitanate of Karlovac, the Metropolitanate of Montenegro, and the Serbian Churches in Dalmatia, Bosnia and Herzegovina, South Serbia, and Macedonia."</ref>

Аустријски цар [[Франц Јозеф|Фрањо Јосиф I]] је имао пуну контролу над Патријаршијом тако да је 18811890. године, супротно одлуци Црквеног конгреса и традиције православља, именовао [[Патријарх српски Георгије|Георгија Бранковића]] као патријарха Карловачке патријаршије. Тиме је аустријски цар дискредитовао црквену хијерархију у очима верника и охрабрио успон српске антиклерикалне Радикалне партије.<ref>Bojan Aleksov: Religious Dissent Between the Modern and the National: Nazarenes in Hungary and Serbia 1850-1914, Otto Harrassowitz Verlag, 2006 pages 37-38<br />But too tight imperial control over the Karlovci Serb Patriarchate - as in the appointment of unpopular patriarchs - tended to discredit the hierarchy in the laity's eyes, further encouraging the rise of the anti-clerical Radical Party among Hungarian Serbs</ref>