Шок (медицина) — разлика између измена

 

== Класификација шока ==

<center>

<big>'''Класификација шока<br />'''''(заснована на пацијенту од 70 килограма)<ref>[http://www.surgicalcriticalcare.net/Lectures/shock_overview.pdf ''Shock'': An Overview – Cheatham, Block, Smith, & Promes]</ref>''</big>

=== Хиповолемијски шок ===

{{main|Хиповолемијски шок}}

 

Губитак од 50% [[запремина|волумена]] крви у [[Циркулаторни систем човека|циркулацији]], довешће до тешких циркулаторних поремећаја и дубоког [[шок]]а. Код брзог губитка крви као што су; руптуре грудне или [[анеуризма трбушне аорте|трбушне анеуризме]], коронарна инсуфицијенција и срчана слабост појава хиповолемијског шока настаје веома брзо.<ref>Shoewaker W. 9 ''Circulatory mechanismus of shock andtheir mediators,'' Critical Care Med. Vol. 15 N8, 787794, 1987.5.</ref>

 

=== Кардиогени шок ===

Кардиогени шок настаје као последица акутног попуштања [[срце|срца]], које се карактерише малим систолним волуменом [[крв]]и (количина крви коју срце избаци у току једне систоле) и немогућношћу постизања задовољавајућег минутног волумена срца (производ систолног волумена и срчане фреквенције).<ref name="IrwinRippe">{{Cite book|author=Rippe, James M.; Irwin, Richard S. |title=Irwin and Rippe's intensive care medicine |publisher=Lippincott Williams & Wilkins |location=Philadelphia |year=2003 |pages= |isbn=978-0-7817-3548-3 |oclc=53868338}}</ref><ref name="Marino">{{Cite book|author=Marino, Paul L. |title=The ICU book |publisher=Williams & Wilkins |location=Baltimore |year=1998 |pages= |isbn=978-0-683-05565-8 |oclc=300112092}}</ref><ref name="FCCS">{{Cite book|author= Society of Critical Care Medicine.|title=Fundamental Critical Care Support |publisher=Society of Critical Care Medicine |location= |year=2001 |pages= |isbn=978-0-936145-02-0 |oclc=48632566}}</ref><ref name="isbn0-07-140235-7">{{Cite book |author=Jameson, J. N. St C.; Dennis L. Kasper; Harrison, Tinsley Randolph; Braunwald, Eugene; Fauci, Anthony S.; Hauser, Stephen L; Longo, Dan L. | title = Harrison's principles of internal medicine | publisher = McGraw-Hill Medical Publishing Division | location = New York |year=2005|pages=|isbn=978-0-07-140235-4 | oclc =}}</ref><ref name="isbn0-7216-9652-X">{{Cite book |author=Ausiello, D. A.; Cecil, Russell L.; Goldman, Lee | title = Cecil textbook of medicine | publisher = W.B. Saunders | location = Philadelphia |year=2004|pages=|isbn=978-0-7216-9652-2 | oclc =}}</ref><ref name="isbn0-19-262922-0">{{Cite book |author=Warrell, D. A. | title = Oxford textbook of medicine | publisher = Oxford University Press | location = Oxford [Oxfordshire] |year=2003|pages=|isbn=978-0-19-262922-7 | oclc =}}</ref><ref name="Overview">[http://www.surgicalcriticalcare.net/Lectures/shock_overview.pdf Shock: An Overview] [[PDF]] by Michael L. Cheatham, MD, Ernest F.J. Block, MD, Howard G. Smith, MD, John T. Promes, MD, Surgical Critical Care Service, Department of Surgical Education, Orlando Regional Medical Center, [[Orlando]], Florida</ref>

 

{{main|Септички шок}}

Септички шок (СШ) је специфично стање у организму које настаје као компликација [[сепса|сепсом]] индукована хипотензија која траје упркос одговарајућој надокнади течности. Последице септичког шока, су слабљење функције органа и смрт. Са сваким сатом одлагања почетка лечења септичног шока применом антибиотика, смртност расте за око 10%.<ref>Kumar A, Roberts D, Wood KE, et al.: ''Duration of hypotension before initiation of effective antimicrobial therapy is the critical determinant of survival in human septic shock.'' Crit Care Med, 2006:34;1589-1596.</ref> Зато је [[1. октобар|1. октобра]] [[2011]]. године сепса проглашена за хитно медицинско стање. Највећа кампања, са циљем подизања опште свести о овом проблему и израде националног развојног плана у свакој земљи са циљем смањења морталитета од септичног шока за 20% до [[2020]]. године, почела је [[13. септембар|13. септембра]] [[2012]]. године, и тај дан се сматра првим „Светским даном сепсе”.<ref>[http://www.world-sepsis-day.org/ ''„Светски дан сепсе”'']</ref>

Анафилактични шок (АШ) (генерализована реакција преосетљивости, системска анафилаксија, хиперсензитивна алергија), је нагла и често [[смрт]]оносна генерализована [[алергија|реакција преосетљивости]] која настаје у току једног до пет минута, најчешће после примене парентералних [[лек]]ова, контрастних средства (у [[радиологија|радиологији]]) или нехуманих [[протеин|беланчевина]]. Механизам системске анафилаксије може бити алергијски и неалергијски.<ref>Jones AE, Kline JA. ''Shock. In: Marx JA, ed. Rosen’s Emergency Medicine: Concepts and Clinical Practice.'' 7th ed. Philadelphia, Pa: Mosby Elsevier; 2009:chap 4.</ref><ref>Parrillo JE. ''Approach to the patient with shock.'' In: Goldman L, Ausiello D, eds. Cecil Medicine. 23rd ed. Philadelphia, Pa: Saunders Elsevier; 2007:chap 107.</ref>

{{цитат2|''Анафилактична реакција која се развије пре појаве уртикарије или Квинкеовог едема, генерализована уртикарија, Квинкеов едем, бронхоспазам или колапс који може да настане након уједа инсекта нису анафилактични шок.<ref>Maier RV. ''Approach to the patient with shock. In: Fauci AS, Harrison TR, eds. Harrison's Principles of Internal Medicine''. 17th ed. New York, NY: McGraw Hill; 2008:chap 264.</ref>''}}

 

== Патофизиологија ==