Поморавље (област) — разлика између измена

Поморавље је Панонска макрорегија и мезорегија перипанонске [[Србија|Србије]]. То је геотектонска целина - тектонски ров- створен у пиринејској фази и испуњен језерским седиментима, те се разликује од брежуљкасте [[Шумадија|Шумадије]] и планинскогпланинско-котлинске источне[[Источна Србија|Источне Србије]]. Композитна долина се састоји од:

* Горњовеликоморавске котлине (са [[Параћин]]скоПараћинско-Јагодинским делом и Темнићко-[[Левач]]кимЛевачким делом),(измедју - између домне [[Епигенија|епигеније]] Сталаћке клисуре-22км;дубоке330м (дугачка 22 км; дубока 330 м) која је усечена измедјуизмеђу Послоњских и Мојсинских планина у отпорнијим шкриљцима) и плитке и широке епигеније Багрданске клисуре-дугачке (дугачка 17 км; дубока 380 м) усеченаусечене ушкриљце и гранит.

* Доњовеликоморавског заливског проширења –дуго– дужине 60 км, између [[Свилајнац|Свилајнца]] и [[Пожаревац|Пожаревца]]<ref>Марковић Ђ. Ј.: Проблеми морфохидрогенезе природе

Долина Велике Мораве је не само полигенетска (тектонско, флувијално, абразиона), већ и полиморфна (клисуре и котлине) и полифазна (пет пространих тераса са флувијалним прегибом високим 70 м, који одваја ниску од најниже моравске терасе). Поморавље је предиспонирано Моравском дислокацијом и то је тектонски ров који је у даљој еволуцији био залив Панонског мора. Тим тектонским ровом је обележен суток Родопида, Карпатида и Панонида. Док је Банатско тле дуж јужнопанонске дислокације најдубље тонуло, у Великом Поморављује процес ишао спорије али ипак брже него у Шумадији.Истовремено су Карпатиди издизани свођени и раседани. Спуштено тле је потопило Панонско море па је створен великоморавски залив. Залив је постао у миоцену а заливска фаза се завршила крајем понта. Тада се појавио ток Велике Мораве на висини од 500м,и почела есхумација палеорељефа саизградњум речне долине. Да овај тектонски ров не мирује и данас говори сеизмичка активност регије(Ресавски сеизмички рејон и рејон Јухора).На високој језерској равни која је означила висину (500м), време и смену абразионог флувијалним процесом се развило ток Велике Мораве. Као последица усецања јавља се и већи број епигенија -10: Сталаћка клисура и Багрданска клисура(домна), Црнице у габру Главице ( узводно од Параћина), Јовановачке реке у Грацу, Грзе (ртна епигенија),Црнице у Забрешкој клисури(ивична епигенија), Каленићке реке, [[Ресава (река)|Ресаве]] измедју Пасторка и Маћехе.Велика Морава је прибијена уз западни обод котлине а као последица тога је појава асиметрије,јер се јавило јаче издизање Карпатида, спуштање моравске дислокације и спорије спуштање Шумадије. Велика Морава/245км/постаје од Јужне Мораве 343 км и Западне Мораве 295 км код Сталаћа. Благо је нагнута ка северу као и њено меандерско корито. Река је формирана у понту а од тада је однела моћну серију седимената и усекла пет тераса, пре него што је издубила данашње корито у висини од 150 м).Пад ове реке је мали за искоришћавање у хидроенергетске сврхе.Поплаве су последица јаке ерозије у сливовима Западне анарочито Јужне Мораве. [[Језава]] је мања приотока Дунава код Смедерева,дужине 38 км, и у целој дужини је развијена у квартарним наслагама Велике Мораве чији је рукавац била до 1897. када је од ње одвојена насипом.У климатском погледу регија показује прелазне обликеизмедју степско континенталне климе низије и умереноконтиненталне климе јузног обода. Годишње падне у просеку око 610 мм падавина.<br />