Осунчаност — разлика између измена

Уобичајно је да се директно Сунчево зрачење на хоризонталној површини назива инсолацијом ( мада овај термин има и шире значење-синоним Сунчеве радијације ). То зрачење садржи највише од емитиране енергије у облику краткоталасног зрачења и светла. Само један део краткоталасног зрачења доспева до земљине површине, а преостали део енергије се рефлектује, расипа или је упија [[атмосфера]]. Вредност инсолације се мења са променама нагиба [[рељеф]]а и са [[географском ширином]] - пропорционална је косинусу географске ширине (Ламберов закон). По прорачунима С. И. Савинова вредност директног Сунчевог зраченја јако се смањује под утицајем облачности: на 60°C с.ш. за 60%, а на 20°C с.ш. где је облачност најмања за 42%. На полутару и приекваторијалним ширинама јужне полулопте она је за 57% мања од могуће, то јест скоро исто толико као и у умереним областима.