Осунчаност — разлика између измена

Уобичајно је да се директно Сунчево зрачење на хоризонталној површини назива '''инсолацијом''' ( мада овај термин има и шире значење-синоним Сунчеве радијације ). То зрачење садржи највише од емитиране енергије у облику краткоталасног зрачења и светла. Само један део краткоталасног зрачења доспева до земљине површине, а преостали део енергије се рефлектује, расипа или је упија [[атмосфера]]. Вредност инсолације се мења са променама [[нагиба]] [[рељеф]]а и са географском ширином - пропорционална је косинусу[[косинус]]у географске ширине (Ламберов закон). По прорачунима С. И. Савинова вредност директног Сунчевог зраченја јако се смањује под утицајем облачности: на 60°C с.ш. за 60%, а на 20°C с.ш. где је облачност најмања за 42%. На полутару и приекваторијалним ширинама јужне полулопте она је за [[57%]] мања од могуће, то јест скоро исто толико као и у умереним областима.

У нашим крајевима (45° с.ш) дневна сума директног Сунчевог зрачења пред летњи солстицијум већа је скоро 5 пута него пред зимски солстицијум, док је дневна сума овог зрачења пред јесењу равнодневницу за [[48]] cal већа од дневне суме пред пролећну равнодневницу.