Бобовац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 92.36.174.42 (разговор) на последњу измену корисника CarRadovan |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{друго значење|нешто друго|[[Бобовац (вишезначна одредница)]]}}
[[Датотека:Bobovac.jpg|мини|десно|250п|Обновљена краљевска гробница]]
'''Бобовац''' је једна од најзначајнијих [[тврђава]] [[Срби|српске]] [[босна у средњем веку|средњовековне државе у Босни]], која је са [[Краљева Сутјеска|Краљевом Сутјеском]] чинила [[главни град|престоницу]] још од доба [[Стефан II Котроманић|Стефана II Котроманића]]. Почетком [[15. век|XV века]] градска црква је прерађена као краљевска гробница и у њој су сахрањени последњи владари из династије [[Котроманићи|Котроманића]], изузев [[Стефан Томашевић Котроманић|Стефана Томашевића]]. Данас има врло мало надземних остатака, некада моћне утврде која се налазила недалеко од данашњег [[Вареш]]а. Некадашња краљевска гробница је обновљена, али постоје велике сумње у аутентичност обновљеног објекта.
== Положај Бобовца ==
Ред 11:
== Прошлост Бобовца ==
Тврђаву је подигао бан Стефан II Котроманић у првој половини [[14. век|XIV века]], а први сачувани помен Бобовца је датиран у [[1349]]. годину. Од свог настанка, па скоро до самог краја средњовековне државе у Босни Бобовац је чинио утврђени део престонице. Други део престонице чинио је [[дворац]] у Краљевој Сутјесци (удаљеној 5-{[[километар|km]]}-) који није био утврђен. Од настанка краљевине у њему су се чувале крунске драгоцености односно краљевски [[вијенац|венац]]. Значај Бобовца је додатно појачан почетком [[15. век|XV века]], када је стара црква у тврђави прерађена у краљевску гробницу династије Котроманића, највероватније по налогу краља [[Остоја Котроманић|Стефана Остоје]]. Последњи [[деспот Србије]] и [[краљевина Босна|краљ Босне]] [[Стефан Томашевић Котроманић|Стефан Томашевић]] ([[1459]], [[1461]]-[[1463]]) је због опасности од [[Турци|Турака]] преместио престоницу на запад у [[Јајце]]. Турци су након освајања Бобовца разрушили већи део града, али су га обновили када су се учврстили у овим крајевима. Стална војна постава постојала је у њему све до [[1626]]. године када је тврђава изгубила свој стратешки значај, пошто се нашла дубоко у унутрашњости [[Османско царство|Отоманске империје]] и од тада је препуштена зубу времена.
У својој историји Бобовац је доживео три [[Опсада|опсаде]]:
Ред 21:
Турци су своју опсаду отпочели [[19. мај]]a [[1463]]. године, а већ три дана касније заузели су град. Брзо турско освајање Бобовца изненадио је и деморалисао целокупну тадашњу Босну. Најтврђи град тадашње Босне, за који се сматрало да је практично неосвојив и да може издржати и двогодишњу опсаду ако затреба, град који није успео да освоји ни [[цар]] [[Стефан Душан|Душан Силни]] пред којим је и [[Сер (град)|Сер]] поклекао, пао је пред Турцима након само три дана борбе.
Након што се вест о паду Бобовца прочула, већи део градова ([[Високо]],...) је без борбе отворио капије и предао се Турцима. Вест је изненадила и краља [[Стефан Томашевић Котроманић|Стефана Томашевића]] који се надао да ће Бобовац задржати Турке довољно дуго да он успе да сакупи војску и добије помоћ са Запада за одбрану Босне. Томашевић је због тога био приморан да се са малобројном посадом [[Кључ (град)|
Данас није познато шта је био узрок брзог пада Бобовца и о томе постоје две верзије. Према првој, Турци су уз помоћ [[топ]]ова које им је направио Немац Јерг ({{јез-нем|Jörg}}) из [[Нирнберг]]а разрушили градске [[бедем]]е и успеле да заузму град и поред лавовског отпора бранилаца. Према другој, Турцима је град предао [[кнез Радак]] који је био заповедник града, пошто му је обећана велика награда, али је и он, попут Стефана Томашевића, одмах по предаји града погубљен.
Ред 32:
* [[Остоја Котроманић|Стефан Остоја]]
* [[Стефан Твртко II Котроманић|Твртко II]]
* [[Стефан Томаш Остојић Котроманић|Стефан Томаш]]
Цела црква је [[живопис]]ана и поседује три [[Звоно|звона]].
| |||