Боривоје Дробњаковић — разлика између измена

[[археологија|Археологију]] и етнологију дипломирао у [[Београд]]у [[1913|1913.]] У [[Први светски рат|Првом светском рату]] избегао са српском војском преко [[Албанија|Албаније]]. Године [[1915]] — [[1918]], био је наставник у српским школама у [[Француска|Француској]], а од [[1920]]—[[1927|1927.]] професор [[гимназија|гимназије]]. Од [[1927]]—[[1950|1950.]] најпре [[кустос]] па директор [[Етнографски музеј у Београду|Етнографског музеја у Београду]], а затим редовни професор етнологије на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету у Београду]].

Докторирао је [[1953|1953.]] За дописног члана САН изабран је [[1955]], а директор Етнографског института САН [[1957]] — [[1961]]. Израдио је неколико опсежних антропогеографских монографија и неколико монографија варошица у [[Србија|Србији]]. Проучавао је порекло становништва, традиционалну [[привреда|привреду]], [[саобраћај]], куће, [[народна ношња|ношње]], [[обичај]]е и др. Његови радови настајали су из грађе сабране у народу, на основу археолошких и других писаних докумената и музејских предмета. Писао је упутство за сабирање грађе, преводио, популаризовао науку и уређивао разне публикације. Први је предавао етнографску музеологију.