Бродоградилиште — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 5:
 
== Значајна бродоградилишта у Србији и околним земљама ==
Највеће бродоградилиште у [[Србија|Србији]] је [[бродоградилиште Београд]] у [[Градска општина Нови Београд|Новом Београду]]. У сусједним земљама позната су сљедећа бродоградишта:
* [[Хрватска]]: [[бродоградилиште 3. мај|3. мај]], [[бродоградилиште Уљаник|Уљаник]], [[бродоградилиште Сплит|Сплит]], [[Бродоградилиште Виктор Ленац|Виктор Ленац]]
* [[Румунија]]: [[Бродоградилиште Акер Тулча|Акер Тулча]], [[Бродоградилиште Браила|Браила]], [[Бродоградилиште Дамен Галати|Дамен Галати]]
Ред 13:
Први подаци о прављењу бродоградилишта потичу из 4. вијека прије нове ере у [[Грчка|Грчкој]], град [[Пиреј]]. Прављени су дрвени бродови на каменим навозима.
 
У средњем вијеку значајна су бродоградилишта у [[ВизантијаВизантијско царство|Византији]], и [[Венеција|Венецији]] и [[Ђенова|Ђенови]]. [[Дубровник]] од 13. вијека има државно бродоградилиште, а [[Корчула (острво)|корчулакорчуланска]]нска б. су значајна у 15. вијеку због обиља шуме која служи као сировина за градњу.
 
Послије открића Америке тежиште бродоградње је пренијето на [[Атлантски океан]], и примат преузимају [[Шпанија]], [[Португалија]], [[Холандија]], [[Француска]] и [[Енглеска]].
Ред 19:
У 19. вијеку се масовно почињу градити [[Гвожђе|гвоздени]] и [[челик|челични]] бродови са [[парна машина|парним машинама]]. Због развијене индустрије потребне за производњу и обраду гвожђа, примат преузима [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]] и крајем 19. вијека 80% свих челичних бродова се производи тамо.
 
У [[Други свјетскисветски рат|Другом свјетском рату]] се уводи техника електричног [[заваривање|заваривања]] што омогућује прелаз на ланчану производњу бродова. Грађевни док замјењује конвенционални навоз. [[Стаклопластика]] се често користи при градњи мањих бродова.
 
== Литература ==