Бутмир — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
{{malo_inlajn_referenci}}
[[Датотека:Butmir road.jpg|Улица у Бутмиру|мини|250px]]
'''Бутмир''' је [[сарајево|сарајевско]] насеље у близини [[Илиџа|Илиџе]] у [[СарајевскиКантон кантонСарајево|Сарајевском кантону]]. На подручју Бутмира живи око 5 хиљада становника. Бутмир је познат као археолошко налазиште у коме су пронађене ископине још из доба [[неолит]]а.
 
== Географија ==
Бутмир се налази у Сарајевској долини. Поред њега протиче мали поток који се у улива у ријеку [[ЖељезницаЖелезница|Жељезницу]] у центру Илиџе. Илиџа се налази западно од Бутмира, док је Сарајево сјевероисточно. Између Сарајева и Бутмира се налази [[Аеродром БутмирСарајево|Међународни аеродром Бутмир]], главни аеродром Босне и Херцеговине.
 
== Историја ==
Бутмир је најпознатији по археолошким налазиштима који потиче из неолита. Људи који су живјели тамо пре око 4500 година створили су посебну културу која је данас позната по називу [[Бутмирска култура]].
 
У Бутиру се налази важна база [[НАТО|НАТО пактпакта]]а. Центар за обуку Бутмир је основан априла 2005. у партнерству 12 земаља.
=== Бутмирска култура ===
{{главни чланак|Бутмирска култура}}
Ред 15:
Бутмирска култура је култура млађег [[неолит]]а у централној [[Босна|Босни]], која је заузимала шири простор него [[Какањска група]]. Осим локалитета у Бутмиру, налазишта ове културе су и [[Обре]], [[Околиште]], [[Кисељак (град)|Кисељак]]
У Бутмиру је откривен велики број земуница из периода Бутмирске културе. Неке су имале [[огњиште|огњишта]] у унутрашњости.
[[СахрањивањеСахрана|Сахране]] су биле у оквиру [[насеље|насеља]], без прилога, а [[скелетскелетни систем|скелети]]и су дјечји. Положај скелета је згрчен или опружен на леђима.
 
[[Керамика]] је веома декоративна и разноврсна. Дели се на: фину керамику, карактеристични облици су: [[лопта]]сте [[ваза|вазе]], цилиндрчне вазе са извијеним ободом и крушколике вазе. Затим је јавља Фина црноглачана керамика (биконичне [[шоља|шоље]] и [[здела|зделе]], заобљене шоље и зделе, вазе на нози), спирално-тракаста (најизразитија врста, јављају се лоптасте вазе, биконичне зделе и шоље, крушколике вазе. Мотиви су спиралоидни, тракасти, бијела инкрустрација на великој површини. У другој фази ове културе керамика је хварско-лисичићког типа (заобљене зделе и шољеса ненаглашеним ободом, лоптасте вазе са прстенастом ногом). У посљедњој фази долази до дегенерације бутмирског стила.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бутмир