Буњевачки говор — разлика између измена

[[Датотека:Shtokavian subdialects1988-sr.png|мини|300п|Штокавски поддијалекти]]

{{Западнојужнословенски језици}}

 

== Историја ==

Прва школа на буњевачком отворена је у [[Сомбор]]у 1717. године, а потом су школе отворене и у [[Бач]]у (1734), [[Гара (Мађарска)|Гари]] (1735), [[Бођани]]ма (1741) и [[Суботица|Суботици]] (1752).<ref name=autogenerated1>[http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:UXHnb5gDziEJ:bunjevci.com/novine/pdf/bunjevacke/2006_08.pdf+bunjevacki+jezik&cd=2&hl=sr&ct=clnk&source=www.google.com Хроника - други пишу, Изучавање буњевачке националне културе?, Буњевачке новине, Фебруар, 2006.]</ref> Године [[1745]], град [[Суботица]] добија свој статут написан на буњевачком,<ref>Етнолингвистичка и историјска истраживања о Буњевцима (Зборник радова), Матица српска, Нови Сад, 2008, стр. 19.</ref> док је [[1850]]. буњевачки озваничен и у службеној употреби у Суботици.<ref name=autogenerated1 /> [[Угарска|Угарским]] законом из [[1868]]. године, немађарским народима су била загарантована права у школству, али је у пракси буњевачка настава била потискивана наставом на [[мађарски језик|мађарском језику]].<ref name=autogenerated1 />

 

Према попису из 1910. године, 33.247 грађана Суботице се изјаснило да им је буњевачки матерњи језик. Током постојања [[Југославија|Југославије]], говорници буњевачког су, у резултатима пописа, сврставани у говорнике [[Српскохрватски језик|српскохрватског језика]].

 

У резултатима пописа из 2011. године, 6.835 становника Србије се изјаснило да им је матерњи језик буњевачки.<ref>http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga4_Veroispovest.pdf (страна 16)</ref>

 

Национални савет Буњеваца у Србији је 2004. године од просветних власти АП Војводине затражио да се у основне школе уведе наставни предмет "Буњевачки језик с елементима националне културе".<ref>http://godisnjak.zkvh.org.rs/attachments/article/242/godisnjak2009_139-155.pdf (страна 139)</ref> 2005. године је Педагошки завод Војводине одобрио план и програм овог наставног предмета.<ref>http://godisnjak.zkvh.org.rs/attachments/article/242/godisnjak2009_139-155.pdf (страна 140)</ref> Овоме се успротивио Демократски савез Хрвата у Војводини и објављено је "отворено писмо" у којем се тражи да власти "престану потицати подјеле хрватске етничке заједнице у Војводини, укључујући ту и потпору подјели јединственога књижевнога језика којим се служи хрватски народ свагдје у свијету".<ref>http://godisnjak.zkvh.org.rs/attachments/article/242/godisnjak2009_139-155.pdf (страна 140)</ref> У поменутом писму је такође наведено да "Буњевци, осим у Србији, живе и у Мађарској, Хрватској и Босни и Херцеговини те да се њихова припадност хрватскому народу у питање доводи само у Србији", да "Буњевци говоре новоштокавско-икавским дијалектом, који је опћенито најраширенији хрватски дијалект и на којем се темељио хрватски књижевни језик у XVIII стољећу", као и да је "књижевност бачких Буњеваца од својих почетака интегрални дио хрватске књижевности и да је њезин језик по свему (графији, правопису, лексику, морфолошким и синтактичким

 

Након ових политичких реакција, Покрајински секретаријат за образовање и културу је суспендовао одлуку Педагошког завода Војводине и затражио мишљење од САНУ и ВАНУ о буњевачком језику.<ref>http://godisnjak.zkvh.org.rs/attachments/article/242/godisnjak2009_139-155.pdf (страна 140-141)</ref> У одговору који је стигао од САНУ, а који је потписао академик Зоран Ковачевић, наведено је да САНУ сматра да "буњевачкој националној мањини треба омогућити изучавање матерњег, односно буњевачког језика са елементима националне културе у институцијама предшколског, основног и средњег образовања и васпитања, што је у складу са законским прописима".<ref>http://godisnjak.zkvh.org.rs/attachments/article/242/godisnjak2009_139-155.pdf (страна 141)</ref> Међутим, од ВАНУ је, са потписом академика Јулијана Тамаша стигао одговор да ВАНУ сматра "како је усмену и писану језичку традицију Буњеваца као регионалне заједнице најбоље описивати неутралним називом ‘говор’, чиме би се избегла политизација статуса термина и појмова типа ‘национални језик’ и ‘дијалекат’".<ref>http://godisnjak.zkvh.org.rs/attachments/article/242/godisnjak2009_139-155.pdf (страна 141)</ref>