Адолф Ајхман — разлика између измена

Био је задужен за координацију плана истребљења милиона људи током [[Холокауст]]а, посебно [[Јевреји|Јевреја]], које је названо „[[Коначно решење]]“ (''-{Endlösung}-''). Организовао је проналажење и одвођење људи у разне [[концентрационисабирни логор|концентрационе логоре]]. Стога, често је називан и „Главним егзекутором“ [[Трећи рајх|Трећег рајха]]. После пада Рајха Американци су га ухапсили али је грешком пуштен. Успео је да побегне у [[Јужна Америка|Јужну Америку]] ([[Аргентина|Аргентину]]), где је живео све до 1960. године када га је лоцирала израелска тајна служба, [[Мосад]]. Припадници Мосада су га киднаповали и одвели у Израел, где му је и суђено, а као бивши СС потпуковник и ратни злочинац осуђен је на смрт вешањем. Смртна казна је извршена у [[израел]]ском затвору у [[Рамла|Рамли]] 1. јуна, 1962.

Године [[1933]]. нацисти су дошли на власт у Немачкој, и Ајхман се поново вратио у ту земљу. Унапређен је у шарфирера у администрацији [[логор Дахау|логора Дахау]]. Добровољно се јавио у [[Зихерхајтсдинст|Сигурносну службу]] и радио као референт за разраду [[слободно зидарство|масонске]] картотеке. У јуну 1935. године премјештен је као референт за јеврејска питања, те у сарадњи са њемачком тајном полицијом ''Гестапо'' ради на планирању протјеривања Јевреја из Њемачке. Након [[аншлус|припајања Аустрије]] 1938. године, као заповједник СД распоређен је у [[Беч]], гдје заједно са својим замјеником [[Алојз Брунер|Алојзом Брунером]] основао Централни уред за исељавање Јевреја. Уред има за циљ насилно исељавање јеврејског становништва из Аустрије. По том моделу оснива уред у [[Праг]]у са истим циљевима и задацима. Почетком 1940. године преузео је Централни уред у Берлину од [[Рајнхард Хајдрих|Рајнхарда Хајдриха]] и постао шеф Реферата IV Д 4 централне сигурносне службе [[Рајхсзихерхајтсхауптамт|РСХА]]. 9. октобра 1942. године Брунер је известио Ајхмана са одушевљењем: ''Беч је [[јуденфрај|очишћен од Јевреја]]!'' За вријеме боравка у Бечу протјерано је 180.000 Јевреја. У јулу 1941. године Ајхман је преузео нову дужност, па је задужен за цјелокупно исељавање и протјеривање Јевреја из Њемачке и окупираних подручја, као и њихов транспорт у [[Концентрационисабирни логор|концентрационе логоре]]. Под његовом управом је координација свих транспорта обично жељезницом, организација и стварање [[гето|гета]], те одузимања јеврејске имовине и управљања истом. Тиме је одговоран за смрт преко 6 милиона Јевреја, који су погубљени или у гетима или у концентрационим логорима. 1941. године састаје се са [[Мухамед Амин ал-Хусеини|Мухамедом Амином ал-Хусеинијем]],<ref>[http://www.ns-archiv.de/verfolgung/antisemitismus/mufti/in_berlin.php Zapisnik razgovora Hitler-Mohammed Amin al-Husseini 28. janura 1941.,]</ref> једним од зачетника [[Антисемитизам|антисемитизма]] у арапским земљама, те са њим планира истребљење Јевреја на просторима [[Арабијско полуострво|Арабије]] и [[Блиски исток|Блиског истока]]. 1942. године на [[Ванзејска конференција|Ванзејској конференцији]] координирао је и водио протокол {{чињеница|date=01. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.--> о ''[[Коначно решење|коначном решењу]] јеврејског питања''. Након посјете концентрационом логору [[Логор Аушвиц|Аушвиц]], сарађивао је са мађарским фашистима на заједничким транспортима Јевреја према Аушвицу. Окупацијом Мађарске од стране [[Вермахт|њемачке оружане силе]] Ајхман је основао ''Ајхман-командо'', специјалну јединицу СС под водством Ајхмана, која је задужена заједно са локалном управом за депортацију десетине хиљада Јевреја из Мађарске.<ref>[http://www.basis-wien.at/avdt/pdf/105/00063081.pdf Prisilni rad i marš smrti u Mađarskoj]</ref> Јединица се састојала од 150 особа. Посета у Аушвицу омогућила му је логистичко организовање индустријског убијања и ради на побољшању и усклађивању транспорта жељезницом. У записницима са суђења потврђена је готово болесна перфекција и тежња да ниједан транспорт људи због никаквог разлога не изостане. Постоје подаци по којима је особно Ајхман давао првенство транспортима Јевреја према логорима у односу на логистичку потпору њемачкој оружаној сили на фронту.

Читањем и предавањем оптужнице Ајхману, 1. фебруара 1961. године, истовремено је припремљен протокол одбране на преко 3.000 страна са 1.300 докумената (касније око 1.600), те је састављена листа од тридесетдевет сведока. Под службеним бројем 40/61 11. априла 1961. године почиње процес против Адолфа Ајхмана на Окружном суду у Јерусалиму. Деветомјесечном припремом и истрагом састављена је оптужница у 15 тачака под председавајућим судијама [[Моше Ландау]], [[Бенјамин Халеви]] и [[Јицак Равех]]. Главни тужилац је био [[Гидеон Хауснер]], а његов замјеник [[Габријел Бах]]. Основица за оптужницу је састављена на основу преко 1.500 докумената и саслушања 100 свједока, од којих су 90 били бивши логораши концентрационих логора.{{sfn|Efron|Weitzman|2009|pp=415}}. Његов адвокат је био Нијемац [[Роберт Серватијус]], што је иначе пракса преузета након Нирнбершког процеса, а што је омогућено доношењем посебног закона по коме један страни адвокат може заступати оптуженог на израелском суду, јер се није могао наћи ниједан израелски адвокат који би заступао Ајхмана. Одбрана је позвала слиједеће свједоке: [[Ерих фон дем Бах-Зелевски]], [[Рихард Баер]], [[Курт Бехер]], [[Теодор Хорст Грел]], [[Вилхелм Хетл]], [[Валтер Хупенкотен]], [[Ханс Јитнер]], [[Херберт Каплер]], [[Херман Крумеy]], [[Макс Мертен]], [[Франц Новак]], [[Франц Алфред Сих]], [[Алфред Славик]], [[Еберхард фон Таден]], [[Едмунд Фезенмајер|Едмунд Фезенмајер]] и [[Ото Винкелман]].