Адолф Ајхман — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 21:
'''Адолф Ото Ајхман''' ({{јез-нем|Adolf Otto Eichmann}}; [[Золинген]], [[19. март]] [[1906]] — [[Рамла]], [[1. јун]] [[1962]]) је био официр високог ранга у [[трећи рајх|нацистичкој Немачкој]] и служио је као ''[[СС-Оберштурмбанфирер|оберштурмбанфирер]]'' у [[Шуцштафел|СС]].
Био је задужен за координацију плана истребљења милиона људи током [[Холокауст]]а, посебно [[Јевреји|Јевреја]], које је названо „[[Коначно решење]]“ (''-{Endlösung}-''). Организовао је проналажење и одвођење људи у разне [[
== Детињство и младост ==
Ред 31:
На савет старог породичног пријатеља, [[Ернст Калтенбрунер|Ернста Калтенбрунера]], Ајхман се придружио аустријском огранку СС-а као [[СС-Анвертер]] [[1. април]]а 1932. Прихваћен је као пуноправни члан СС-а новембра исте године, поставши [[СС-Ман]], и добио је СС број 45326.
Године [[1933]]. нацисти су дошли на власт у Немачкој, и Ајхман се поново вратио у ту земљу. Унапређен је у шарфирера у администрацији [[логор Дахау|логора Дахау]]. Добровољно се јавио у [[Зихерхајтсдинст|Сигурносну службу]] и радио као референт за разраду [[слободно зидарство|масонске]] картотеке. У јуну 1935. године премјештен је као референт за јеврејска питања, те у сарадњи са њемачком тајном полицијом ''Гестапо'' ради на планирању протјеривања Јевреја из Њемачке. Након [[аншлус|припајања Аустрије]] 1938. године, као заповједник СД распоређен је у [[Беч]], гдје заједно са својим замјеником [[Алојз Брунер|Алојзом Брунером]] основао Централни уред за исељавање Јевреја. Уред има за циљ насилно исељавање јеврејског становништва из Аустрије. По том моделу оснива уред у [[Праг]]у са истим циљевима и задацима. Почетком 1940. године преузео је Централни уред у Берлину од [[Рајнхард Хајдрих|Рајнхарда Хајдриха]] и постао шеф Реферата IV Д 4 централне сигурносне службе [[Рајхсзихерхајтсхауптамт|РСХА]]. 9. октобра 1942. године Брунер је известио Ајхмана са одушевљењем: ''Беч је [[јуденфрај|очишћен од Јевреја]]!'' За вријеме боравка у Бечу протјерано је 180.000 Јевреја. У јулу 1941. године Ајхман је преузео нову дужност, па је задужен за цјелокупно исељавање и протјеривање Јевреја из Њемачке и окупираних подручја, као и њихов транспорт у [[
== Бег из Немачке ==
Ред 50:
=== Процес ===
Читањем и предавањем оптужнице Ајхману, 1. фебруара 1961. године, истовремено је припремљен протокол одбране на преко 3.000 страна са 1.300 докумената (касније око 1.600), те је састављена листа од тридесетдевет сведока. Под службеним бројем 40/61 11. априла 1961. године почиње процес против Адолфа Ајхмана на Окружном суду у Јерусалиму. Деветомјесечном припремом и истрагом састављена је оптужница у 15 тачака под председавајућим судијама [[Моше Ландау]], [[Бенјамин Халеви]] и [[Јицак Равех]]. Главни тужилац је био [[Гидеон Хауснер]], а његов замјеник [[Габријел Бах]]. Основица за оптужницу је састављена на основу преко 1.500 докумената и саслушања 100 свједока, од којих су 90 били бивши логораши концентрационих логора.{{sfn|Efron|Weitzman|2009|pp=415}}. Његов адвокат је био Нијемац [[Роберт Серватијус]], што је иначе пракса преузета након Нирнбершког процеса, а што је омогућено доношењем посебног закона по коме један страни адвокат може заступати оптуженог на израелском суду, јер се није могао наћи ниједан израелски адвокат који би заступао Ајхмана. Одбрана је позвала слиједеће свједоке: [[Ерих фон дем Бах-Зелевски]], [[Рихард Баер]], [[Курт Бехер]], [[Теодор Хорст Грел]], [[Вилхелм Хетл]], [[Валтер Хупенкотен]], [[Ханс Јитнер]], [[Херберт Каплер]], [[Херман Крумеy]], [[Макс Мертен]], [[Франц Новак]], [[Франц Алфред Сих]], [[Алфред Славик]], [[Еберхард фон Таден]], [[
=== Оптужница ===
|