Атанасије Пуљо — разлика између измена

10 бајтова уклоњено ,  пре 5 година
м
нема резимеа измене
м
|напомене = Један од оснивача [[maksilofacijalna hirurgija|максилофацијалне хирургије]] у [[Србија|Србији]]
}}
'''Атанасије Пуљо''' ([[1878]]—[[1944]]) српскибиo јеje српски лекар, стоматолог, научник широког знањезнањa из различитих области медицине, један од првих ратних стоматолога и један од најзначајнијих оснивача [[зубарство|стоматологије]] у [[Србија|Србији]].
 
Као добровољац у [[Балкански ратови|Балканским ратовима]] и активни учесник у [[Први светски рат|Првом светском рату]], Атанасије Пуљо је на основу стечених ратних искустава, први на [[Балканско полуострво|Балкану]] истакао важност тимског рада зубара и хирурга у збрињавању повреда [[вилица|вилице]] и [[лице|лица]]. Он је у стоматолошку праксу, три године пре осталих у Светусвету, увео сопствени метод лечења запуштених [[прелом горње вилице|прелома горње вилице]], назван „балканска метода“, која је данас призната у целом свету.<ref>Puljo A. ''Prelomi vilica u našim ratovima za oslobođenje od 1912-­1915''. godine. Srp Arh Celok Lek. 1922; 24(4­5):157­68</ref>
 
Атанасије Пуљо био је и „пионир“ стоматолошке [[Радиологија|радиологије]] у Србији, оснивач одонтолошаке клинике Медицинског факултета, њен први управник, у рангу ванредног професора универзитета за предмет [[Болести уста и зуба]] и један од главних заговорника оснивања [[Стоматолошки факултет Универзитета у Београду|Стоматолошког факултета у Београду]], основаног [[1948]], четири године после његове смрти ([[1944]]).<ref>Jovananović S, Milovanović S, Zagradjanin D, Milovanović N, Puzović D. Dr. ''Atanasije Puljo: pioneer of Serbian dentistry''. Srp Arh Celok Lek. 2012 May-Jun;140(5-6):390-4.</ref>
 
Према речима [[Бранислав Димитријевић|Бранислава Димитријевића]], еминентног српског професора [[maksilofacijalna hirurgija|максилофацијалне хирургије]];, ''за српско зубно лекарство (Пуљо) беше што и Гогољ за сву потоњу руску књижевност''.<ref>Dimitrijević B. ''„Balkanska metoda”'', radio drama. II program Radio Beograda, 26. 10. 1997.</ref>
 
== Биографија ==
Атанасије Пуљо рођен је [[9. јануар]]а [[1878]]. године у [[Земун]]у, тада у саставу [[Аустроугарска|Аустроугарске]], као најстарији син у угледној [[цинцари|цинцарској]] породици. Након завршене гимназије у Земуну ([[1894]]). године,<ref>''Spomenica Zemunske gimnazije 1858-2008''. Zemun: Zemunska gimnazija; 2008.</ref> као изузетно вредан и интелигентан ђак, отишао је у [[Грац]] на студије [[медицина|медицине]], које је завршио у најкраћем могућем року, [[1901]]. године.
 
Након завршетка студија медицине, Атанасије Пуљо је отишао у [[Париз]] на специјализацију зубног лекарства, коју је из материјалних разлога, морао прекинути, да би се запослио у [[Земун]]у као секундарни лекар у Болници милосрдних сестра и убрзо постао [[примаријус]], па котарски лекар. Али зубно лекарство Атанасије Пуљо није запоставио; и наставио је започету специјализацију о свом трошку у [[Берлин]]у, [[Беч]]у, [[Цирих]]у. и [[1904]].
 
Након што је у 26. години старости, стекао диплому специјалисте зубног лекарства, Пуљо се, вратио у родни [[Земун]] и једно време је обављао општу лекарску праксу у државној служби, коју је [[1911]]. напустио да би отвариоотвoрио сопствену ординацију у којој се у потпуности посветио приватној зубно-лекарској пракси.<ref>Светлана Јовановић, Срђан Миловановић, Даница Заграђанин, Небојша Миловановић, Драгана Пузовић, ''Др Атанасије Пуљо – пионир српске стоматологије'', у Историја медицине, Српског архива за целокупно лекарство. (2012);140(5­6):390­394 UDC: 616.314:614.23(091)(497.11)</ref>
 
За време живота у [[Земун]]у Атанасије Пуљо био је изузетно активан, не само у области струке, већ и у друштвеном животу града, и постао један од оснивача Земунског српског соколског друштва [[1905]]. године.
 
По отпочињању [[Први балкански рат|Првог балканског рата]], као велики српски родољуб, 13. октобра (по старом календару) 1912. године, Пуљо je тајно прелазипрешao из [[Земун]]а, у [[Београд]], у коме се стављаставиo на располагање српском [[Црвени крст|Црвеном крсту]]. По одлуци начелника санитета [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|Српске војске]], као добровољац распоређен је у тек основану Пету резервну болницу, смештену у основној школи у близини [[Саборна црква у Београду|Саборне цркве]], којом је управљао др Суботић, млађи.<ref>Maksimović P, Zagradjanin D. ''The Contribution of Atanasije Puljo to the World Medical Science during the Balkan Wars (1912­-1913)''. 73rd FDI Meeting of the Working Group on Hystory of Dentistry, Belgrade, 1982.</ref>
[[Датотека:Vojna bolnica Niš 002.jpg|290px|мини|десно|Зграда хируршког одељења [[Војна болница Ниш|Моравске сталне војне болнице у Нишу]] у коме је Атанасуја Пуљо основао „Оделење за лечење изломљених и повређених вилица“ у [[Први светски рат|Великом рату]] [[1914]]. године]]
[[Датотека:McD Slavija, Beograd 4.JPG|290px|мини|десно|Кућа у Делиградској 2 у Београду којој је Атанасије Пуљо од [[1932]]. обављао приватну зубно-лекарску праксу и живео са породицом.]]
{{цитат2|''Пуљо је осим својих знања и умења у Србију, тада, донео опрему и материјале; не тражећи за то накнаду. Повео је и свог, десет година млађег брата Ђорђа, да му у „радионици“ шегртује.''}}
 
Првог септембра (по Јулијанском календару) [[1914]]., у првој години [[Први светски рат|Првог светског рата]], Атанасије Пуљо се одлучио на ризичан корак. Искористивши привремено ослобађање [[Земун]]а од стране Прве српске Армије, поново прелазиje прешao у [[Србија|Србију]]. Ризичан корак, јер као аустро-мађарски држављанин који прелази на страну непријатеља Пуљо је лако могамогаo бити проглашен за велеиздајника и стрељан, у случају заробљавања или капитулације [[војска Краљевине Србије (1914—1918)|српске војске]].
 
Одмах по преласку у [[Србија у Првом светском рату|Србију]] Министарство војно поставило је Атанасуја Пуља за шефа „Оделења за лечење изломљених и повређених вилица“ у [[Војна болница Ниш|Моравској сталној војној болници у Нишу]].<ref>''Преломи вилица у нашим ратовима за ослобођење од 1912–1915. године,'' Српски Архив, 1 922, бр. 4, 5, 6 и 7.</ref> У Нишу је [[1914]]. године Атанасије Пуљо, који је као и остала његова браћа прогањан од стране Аустроугара, коначно раскинураскинуo са својим цинцарским пореклом и почео славити [[Свети Никола|Светог Николу]]. Касније је и његов млађи брат Ђорђе узео исту славу, тако да, како примећује један од историчара, „од свега им је остало само грчко презиме – Пуљо“.
 
Године [[1932]] Атанасије. Пуљо је донео одлуку да свој стручни рад у приватној зубно-лекарској пракси, коју је обављао у [[Земун]]у, настави у [[Београд]]у. Након што је Управни одбор Лекарске коморе, на основу решења министра народног здравља, [[1932]]. позитивно одговариоодговoрио на његов захтев и одобрио му да своју приватну зубно-лекарску праксу пренесе из Земуна у Београд, на адресу Делиградска број 2, цела породица Пуљо селипрeселилa се и даљи живот настављанаставилa на овој адреси.<ref>''Dosije 392'', Lekarska komora, Istorijski arhiv Beograda</ref> Данас је то место у Београду, на Славији, у коме се налази [[Мекдоналдс|Мекдоналдс ресторан]], обележено пригодном спомен-плочом.
Године [[1936]]. Атанасије Пуљо је након оснивања Одонтостоматолошка клиника Медицинског факултета Универзитета у Београду, Указом Министарства просвете у Београду, изабран и постављен за првог управника, у рангу ванредног професора [[универзитет]]а за предмет [[Болести уста и зуба]], који су слушали и полагали студенти пете године медицине.<ref>Gavrilović V. ''Istorija stomatologije.'' Beograd – Zagreb: Medicinska knjiga; 1986.</ref><ref>Maksimović J. ''Doprinos lekara iz Vojvodine u uspostavljanju zdravstvene službe u Srbiji i osnivanju i radu Srpskog lekarskog društva.'' Med Pregl. 2008; 61(3­4):191­203.</ref>