Галски рат — разлика између измена

|место = [[Галија (област)|Галија]], [[Германија]] и [[Велика Британија (острво)|Британија]]

Најважнији извор о рату представља спис који је Цезар написао под насловом ''[[De bello Gallico]]'' чију је 8. књигу написао један његов официр, [[Хирције|Аул Хирције]]. Ово дело, које је и у књижевном смислу веома успешно, омогућује тачно праћење похода. И поред тога треба имати у виду да су догађаји представљени из [[Гај Јулије Цезар|ЦезарЦезаровог]]овог угла и да има веома мало других историјских дела (као нпр. [[Касије Дион|Диона Касија]]) која могу да послуже као извор.

У политички несложној "[[слободна Галија|слободној Галији]]" обитавао је велики број племена чија су нам имена позната само [[Гај Јулије Цезар|ЦезарЦезаровим]]овим посредством. Та племена су била или чисто [[келти|келтска]], или су у њима на власти били келтски прваци. Краљевска власт код Келта је у време [[Гај Јулије Цезар|ЦезарЦезара]]а већ нестала уступајући место аристократској владавини. Нека племена, као [[Едуи]], била су савезници [[Рим]]а. Цела [[Галија Комата|Галија]] је била увучена у вртлог раних сеоба народа, од којих је једна [[Гај Јулије Цезар|ЦезарЦезару]]у дала изговор за напад.

[[Хелвети]], који су насељавали данашњу [[Швајцарска|Швајцарску]] дошли су под удар [[Ариовист]]а, за кога се верује да је био поглавица [[Свеви|Свева]], тако да су морали да се повуку у правцу [[Галија Комата|Галије]]. Због тога су се 58. године п. н. е. обратили [[Гај Јулије Цезар|ЦезарЦезару]]у, као тамошњем римском управитељу, јер су желели да пређу преко римске провинције која је носила назив [[Нарбонска Галија]] (лат. Gallia Narbonensis, данашња [[Прованса]]). Међутим, [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] је ово одбио и дао да се изгради зид који би [[Хелвети|Хелвете]] спречио у њиховом науму. [[Хелвети]] су једноставно заобишли овај зид, па и римску провинцију Нарбонску Галију, али је [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] ипак окупио армију узевши и две новоформиране [[Римска легија|легије]] из [[Италија|Италије]] и стигао [[Хелвети|Хелвете]] код места [[Бибракта]], где их је тешко поразио и натерао на повратак.

Овакав [[Гај Јулије Цезар|ЦезарЦезаров]]ов поступак није био потпуно легитиман, јер је римски закон прописивао да војска једино може да води оправдане ратове, док је истовремено [[Римски сенат|Сенат]] гарантовао помоћ [[Едуи]]ма који у том тренутку, реално, нису били угрожени. Међутим, [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] је по сваку цену желео да своју управу над овим провинцијама максимално искористи како би повећао свој углед у [[Рим]]у, па је тако као објаву рата узео [[Ариовист]]ово насељавање у данашњем [[Алзас]]у, територији која се граничила са Галијом, а коју је овај свевски поглавица на поклон добио од једног племена, [[Секвани|Секвана]], са којима је заједно ратовао против [[Хелвети|Хелвета]]. У својим списима [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] је тврдио да је [[Ариовист]] планирао да покори целу Галију, па је у лето 58. п. н. е. кренуо у рат. [[Ариовист]] је катастрофално потучен и само чудом је успео да се спасе.

Иако се већ у походу против [[Свеви|Свева]] показало да римска армија не жели да ратује само да би задовољила амбиције својих војсковођа (каснији римски историчар [[Касије Дион|Дион Касије]] извештава о скоро отвореним побунама у Цезарој војсци), [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] се почетком следеће године, 57. п. н. е., одлучује за још један рискантан поход. Изговор је, овога пута, нашао у наводној завери [[Белги|Белга]] и осталих [[Гали|Гала]], али му је прави циљ од самога почетка било покоравање целе "[[слободна Галија|слободне Галије]]". Да би постигао овај циљ [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] је појачао своје трупе на укупно осам [[Римска легија|легија]] (у лето 53. п. н. е. под својом командом је имао целих 10 легија). Оволика концентрација војне снаге у рукама само једног управитеља провинције сигурно је узнемирила [[Римски сенат|римски Сенат]], посебно јер је ова армија постала моћна ратна машина која се [[Гај Јулије Цезар|ЦезарЦезару]]у заклела на верност. Овакав развој догађаја није проистекао само из [[Гај Јулије Цезар|ЦезарЦезарове]]ове харизме и његовог ратног генија, већ и из чињенице да је он одлично разумевао и материјалне потребе својих војника за чије је намирење, али и попуњавање сопствене касе, често организовао пљачкашке походе против галских села.

У свом походу [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] се ослањао и на галске савезнике [[Рим]]а, као што су били [[Едуи]] који су веома профитирали од војног похода из године 58. п. н. е., али је рачунао и на пословичну галску неслогу коју је вешто користио за своје циљеве. У првом налету римске легије су продрле на север Галије, тешко поразиле [[Белги|Белге]] (при чему је племе [[Неури|Неура]] готово потпуно истребљено) и тако избиле на обалу [[Атлантски океан|АтлантикАтлантика]]а. [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] је јавио да је цела Галија умирена, што није одговарало истини.

Да би зауставили даље истребљење недужног народа, галске старешине су се окупиле и предале [[Гај Јулије Цезар|ЦезарЦезару]]у 53. године п. н. е. дозвољавајући и да се погубе вође буне. Пошто су исте године у помоћ немирним [[Гали]]ма пристигла и нека [[Германи|германска]] племена, одлучио се [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] на свој други прелазак преко [[Рајна|Рајне]]. Како је ситуација у [[Галији|Галија]] изгледала мирна Цезар је крајем те године своје трупе повукао у северну [[Италија|Италију]] јер су у [[Рим]]у опет избили политички немири. Ту га је почетком 52. године п. н. е. затекла до тада највећа галска буна.

Велики галски устанак, који је угрозио плодове [[Гај Јулије Цезар|ЦезарЦезарових]]ових освајања, избио је у [[Ценабум]]у (данашњи [[Орлеан]]). Град су на јуриш заузели [[Корнути]] који су за свог вођу уздигли младог поглавара [[Арверн]]а, [[Верцингеторикс]]а, који је одмах покушао да изолује римске трупе у њиховим оближњим зимовницима. Да би то спречио [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] је по снегом завејаним планинским превојима довео свеже трупе и поново освојио [[Ценабум]]. Тада [[Гали]] прелазе на нову, герилску тактику. Уместо сукоба са боље опремљеним и одлично увежбаним римским легијама на отвореном пољу, [[Верцингеторикс]] се одлучио да напада развучене римске линије снабдевања. Тек пошто је након огорчене борбе за [[Аварикум]] [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] успео 52. п. н. е. да освоји овај стратешки важан град, римска војска је могла поново да пређе у офанзиву. Најбољи [[Гај Јулије Цезар|ЦезарЦезаров]]ов војсковођа, [[Тит Лабијен]], добио је задатак да на себе привуче пажњу галских снага, док би [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] напао [[Арверни|Арверне]]. Уместо очекиване победе [[Антички Рим|Римљани]] су доживели готово катастрофални пораз у бици код [[Битка код Герговије|Герговије]], након чега су се и друга галска племена, до тада римски савезници (као нпр. [[Едуи]]) прикључила устаницима.

[[СликаДатотека:Siege-alesia-vercingetorix-jules-cesar.jpg|Верцингеторикс се предаје Цезару после битке за Алезију|мини|left|250px]]

Тек у оваквој ситуацији до пуног израза је дошао [[Гај Јулије Цезар|ЦезарЦезаров]]ов војнички геније. Уместо да се повуче и Галију препусти њеној судбини, [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] креће у контранапад и у бици код данашњег [[Дижон]]а на [[Арманкон]]у поражава [[Верцингеторикс]]а. И тада галски вођа чини своју фаталну грешку, коју ни до данас историчари нису успели да објасне. Уместо да настави са брзим маневрима у сусрет својим помоћним јединицама, он одлучује да се затвори у тврђаву [[Опсада Алезије|Алезију]]. [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] је брзо реаговао и око утврђења поставио два прстена својих трупа: један који је требало да спречи Гале да напусте град и, други, који је онемогућавао појачању да се пробије до [[Верцингеторикс]]а. Пошто нису успели да се пробију до града [[Гали]] се ускоро повлаче препуштајући своју изгладнелу и измучену браћу у [[Алезија|Алезији]] њиховој даљој судбини. Крајем септембра 52. п. н. е. [[Верцингеторикс]] се предао. Као ратни плен Верцингеторикс је одведен у [[Рим]] и после учешћа у [[Гај Јулије Цезар|ЦезарЦезаровом]]овом [[Римски тријумф|тријумфтријумфу]]у јавно погубљен.

Биланс рата је био катастрофалан по Гале. Њихова земља је била толико исцрпљена, племена толико проређена, да је читава провинција била војно обезбеђена већ у 50. години п. н. е. и то у толикој мери да је остала потпуно мирна још и за време римског грађанског рата између Цезара и Помпеја. У овом рату [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] је успешно користио против свог ривала [[Гнеј Помпеј Велики|ПомпејПомпеја]]а војне одреде очврсле у борбама против Гала.